Izvor: RTS, 09.Feb.2014, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tokio za nuklearnu energiju?
Uprkos zabrinutosti u vezi sa bezbednošću nuklearnih postrojenja, na izborima za gradonačelnika Tokija pobedio političar koji se zalaže za restartovanje nuklearnih reaktora koji su pogašeni posle nesreće u Fukušimi. Glasači, koji se većinom izjašnjavaju protiv nuklearne energije, iz ekonomskih razloga ponovo su ukazali poverenje političkoj opciji koja ne odustaje od upotrebe nuklearki.
U japanskoj prestonici Tokiju održani su izbori za predsednika vlade ove metropole >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa preko 12 miliona stanovnika.
Pobedu sa oko 30 odsto osvojenih glasova odneo je Joići Masuzoe (65), bivši ministar za rad i zdravstvo, koji se u trku za čelnu poziciju u vladi grada koji ima veću ekonomsku moć od mnoštva zemalja u svetu uključio kao formalno nezavisan kandidat, ali uz javnu podršku vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP).
Tokom dvonedeljne kampanje u kojoj su snage odmerila 16 kandidata, Masuzoe je izrazio podršku za politiku centralne vlade na čelu sa premijerom Šinzo Abeom koja vidi ponovno uključivanje nuklearnih reaktora kao neophodnu meru za revitalizaciju ekonomije i stabilizaciju dugoročnog snabdevanja električnom strujom.
Njegov najozbiljniji protivkandidat bio je veteran, bivši premijer Morihiro Hosokava (76), dugogodišnji član LDP-a koji uživa podršku frakcije te partije koja se protivi upotrebi nuklearne energije.
Tokom kampanje Hosokava je kao najvažnije pitanje o kojem birači treba da odluče isticao problem energetske budućnosti Japana, odnosno, pitanje da li država treba da se u potpunosti odrekne nuklearne energije ili ne i naglašavao svoje protivljenje upotrebi te vrste energije.
Smatra se, međutim, da su prevagu odnela obećanja koja je Masuzoe izneo o tome da će gradska vlada pod njegovim vođstvom više izdvajati iz budžeta za socijalna davanja. Korist mu je nesumnjivo donela i podrška premijera Abea čija je monetarna i finansijska politika u poslednjih godinu dana donela rezultate kao što su skok akcija na japanskim berzama i rast profita velikih, izvozno-orjentisanih preduzeća, te poboljšanje opšte poslovne klime u zemlji.
Japanski građani očekuju od vladajuće garniture da uskoro započne i osetnije strukturne reforme i da se dobitak velikih kompanija pretoči i u njihove plate, odnosno rast životnog standarda radnika. Premijer Abe takođe je odigrao i važnu ulogu u uspešnim naporima koji su pre nekoliko meseci Tokiju doneli organizaciju letnjih Olimpijskih igara 2020.
Tako je, slično izborima za parlament u decembru 2012. na kojima je LDP povratila vlast na nivou države, i u Tokiju, iz ekonomskih razloga, opet na kormilo došla politička opcija koja je za ponovno uključivanje nuklearnih reaktora, uprkos prilično velikoj anksioznosti i otporu običnih građana prema upotrebi nuklearne energije.
Ipak, za razliku od tih izbora na kojima su građani u velikoj meri bili motivisani željom da kazne prethodnu vlast pod kojom je standard počeo osetno da pada, te opciji koja se zalaže za nastavak koršćenja nuklearnih centrala dali apsolutnu većinu u parlamentu, ovog puta, dva najveća izborna rivala Masuzoea, koji se protive ponovnom uključivanju reaktora, zajedno su osvojili više glasova od njega.
Zato se može reći da većina građana Tokija i dalje negativno gleda na nastavak upotrebe nuklearne energije i da je bitan uzrok današnjeg poraza antinuklearnih snaga u Tokiju njihova razjedinjenost.
Nakon nuklearne nesreće u Fukušimi pre tri godine, preostalih 50 ispravnih nuklearnih reaktora u zemlji je postepeno ugašeno da bi se izvršila detaljna ispitivanja njihove bezbednosti.
Zalaganje centralne vlade da se reaktori koji se ocene kao pouzdani i bezbedni ponovo uključe u mrežu, do sada nije dovelo do većih promena zbog protivljenja stanovništva i lokalnih vlasti, a u nekim slučajevima i zbog nemogućnosti naučnika da se slože u vezi toga do koje mere je zemljište ispod pojedinih centrala otporno, odnosno, ranjivo na jače tektonske udare. Zato su do sada u rad puštena samo dva reaktora u centrali Oi u prefekturi Šiga.
Tokio se nalazi na 220 kilometara od razorene nuklearne centrale "Fukušima 1" na čijoj sanaciji i dalje radi oko 3.000 radnika.
Tokijska elektroprivreda je vlasnik tog postrojenja, a u svom sastavu ima i nuklearku sa najvećom instalisanom snagom na svetu "Kašivazaki-Kariva" čijih sedam reaktora stoje neupotrebljeni, praveći značajne ekonomske gubitke.
Nuklearna energija ima važno mesto u planovima Abeove vlade za ekonomski oporavak jer je državna kasa prezadužena, a uvoz ogromnih količina uglja i prirodnog gasa koji kao izvori energije odmenjuju zaustavljene nuklearne reaktore Japan godišnje košta oko 30 milijardi evra i pravi deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni.
.jpg)
