Izvor: RTS, 12.Nov.2014, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tokio, samospaljivanje u znak protesta
U japanskoj prestonici mirovni aktivista izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog politike vlade koja je ranije ove godine donela odluku da promeni zvanično tumačenje Ustava, čime je japanskim vojnicima omogućeno da priskoče u pomoć američkim trupama i u slučaju da sam Japan nije direktno napadnut.
To je ove godine u Tokiju drugo samospaljivanje u znak protesta.
U japanskoj prestonici Tokiju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << muškarac, za sada nepoznatog identiteta, izvršio je samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog politike japanske vlade, javljaju domaći mediji.
Televizija TBS izveštava da je juče oko sedam časova uveče po japanskom vremenu tokijska policija dobila dojavu o plamenu od desetak metara u parku Hibija, koji se nalazi u neposrednoj blizini japanskog parlamenta i vladinih zgrada u centru grada.
Kada su prestonički vatrogasci i policija stigli na lice mesta, shvatili su da je reč o samoubistvu.
Oni su u blizini ugljenisanog tela našli poruku upućenu premijeru i poslanicima parlamenta u kojoj je pisalo da je reč o činu u znak protesta protiv politike vladajuće koalicije, koja je polovinom ove godine donela novo zvanično tumačenje Ustava, čime je rezervisala pravo na kolektivnu odbranu i angažovanje japanskih vojnika u borbenim operacijama van svoje teritorije.
Kritičari vlade u Japanu taj njen potez vide kao štetno odstupanje od decenijske politike rešavanja međunarodnih konflikata diplomatskim putem i nemešanja u tuđe oružane sukobe, jer novo tumačenje Ustava otvara mogućnost da japanski vojni efektivi budu angažovani da pomognu američke trupe čak i van svoje teritorije, kada sam Japan nije direktno napadnut.
Samospaljivanje mirovnog aktiviste u Tokiju drugi je takav slučaj od jula ove godine, kada je japanska vlada objavila promenu tumačenja Ustava.
Moguće je da su se za taj dramatični oblik protesta odlučili japanski budistički monasi, među kojima ima beskompromisnih zagovornika pacifizma, i to po ugledu na budiste iz Južnog Vijetnama šezdesetih godina prošlog veka.
Izmenjen duh "Ustava mira"
U članu 9 japanskog ustava piše da se "japanski narod, sa iskrenom željom za ostvarenje međunarodnog mira zasnovanog na pravdi i redu, zauvek odriče vojne sile i pretnje vojnom silom kao sredstva za rešavanje međunarodnih sukoba".
Mnogo građana u Japanu ponosno je na Ustav i višedecenijsku miroljubivu politiku svoje zemlje u međunarodnim odnosima, i protive se pokušajima sa vrha da se tumačenje po kojem taj član dozvoljava samo vođenje odbrambenog rata na svojoj teritoriji izmeni ili ignoriše.
Naime, već čitavu deceniju vlade koje formira dominantna snaga u političkom životu Japana – Liberalno-demokratska partija nastoje da nametnu reviziju najvišeg pravnog akta zemlje, poznatog kao "ustav mira", kako bi stvorile pravne uslove za kolektivnu odbranu i borbeno angažovanje japanskih trupa van svoje teritorije.
Ta nastojanja imaju za cilj jačanje vojnog saveza sa SAD, što treba da Japanu omogući da se bolje suprotstavi izazovu koji za njega predstavlja jačanje vojne moći Kine i Severne Koreje.
Iako vladajući LDP od kraja 2012. godine u oba doma japanskog parlamenta ima većinu koja mu omogućava reviziju člana 9, ta stranka se upravo zbog otpora građanja uzdržala od izmene Ustava.
Ipak, umesto otvorene revizije, u julu ove godine vlada na čijem je čelu Šinzo Abe objavila je novo tumačenje Ustava po kojem Japan ima pravo ne samo da brani sebe već i da vojno priskoči u pomoć drugim zemljama, pod uslovom da i njemu samom jasno preti opasnost.
Time je japanska država praktično zbacila ustavno ograničenje za korišćenje vojnih snaga, i za sebe rezervisala pravo na kolektivnu odbranu i angažovanje japanskih vojnika u borbenim operacijama van svoje teritorije.
To znači da bi japanski vojnici mogli da se uključe u borbu u slučaju da Sjedinjene Američke Države, najvažniji vojnopolitički saveznik Zemlje izlazećeg sunca, budu napadnute od neke treće zemlje ili paravojne organizacije i van teritorije Japana, ali samo ako vlada u Tokiju oceni da taj napad ugrožava i bezbednost Japana.
Vlada u Tokiju je takođe ove godine popustila kada su u pitanju do tada vrlo strogi, samonametnuti kriterijumi za izvoz japanske vojne opreme da bi stimulisala inovacije i proizvodnju u oblasti vojne industrije.
Raskorak između vlade i građana
Uprkos insistiranju vladajuće partije da je novim tumačenjem Ustava i liberalizacijom izvoza naoružanja Japan samo sebi dozvolio ono što sve druge zemlje već odavno čine i tako konačno "postao obična zemlja" u vojnopolitičkom smislu, nemali broj novinara i građana te poteze vlade vidi kao odstupanje od višedecenijske pacifističke politike koja je, po njima, Japanu donela mir, ekonomski prosperitet i veliki međunarodni ugled.
Liberalno-demokratska partija je na izborima u decembru 2012. godine odnela veliku pobedu, prevashodno zbog razočaranja građana u ekonomsku politiku koju je do tada vodila rivalska Demokratska partija i zbog tempa obnove područja nastradalih u velikom cunamiju 2011. godine koji je sporiji nego što se očekivalo.
U prestonici Tokiju u poslednje dve godine u više navrata su održane demonstracije u kojima je vlada pozivana da odustane od, kako su nezadovoljni građani i opozicionari tvrdili, "kršenja" i "kvarenja" Ustava.
Građani koji zagovaraju doslovno sprovođenje odredaba iz člana 9 Ustava smatraju da se vlada njegovim novim, slobodnim tumačenjem oglušila o želju naroda da Japan nastavi miroljubivu politiku, te da je na mala vrata proturila reviziju Ustava.
Oni takođe strahuju da će odstupanje od miroljubivih odredaba Ustava možda u budućnosti uvesti Japan u rat, te da je stoga pitanje izmene tumačenja člana 9 trebalo da bude izneseno na referendum.
Pogrešno plasirani Nobel?
Iako sve više japanskih građana sada pod uticajem čestog i neobično detaljnog medijskog izveštavanja o "agresivnom ponašanju Kine" u teritorijalnom sporu oko ostrva Senkaku (Dijaoju) u Južnom kineskom moru, počinje da sa naklonošću gleda na revizionističku politiku vlade prema Ustavu, veliki deo javnosti i dalje se odnosi prema članu 9 sa ogromnim poštovanjem i opire se njegovoj marginalizaciji i promeni.
Ove godine za Nobelovu nagradu za mir bili su predloženi i japanski građani koji su se mesecima suprotstavljali nastojanjima vlade u Tokiju da izmeni ili slobodno protumači ključni član Ustava te zemlje koji se smatra branikom japanskog pacifizma.
Međutim, komisija za dodelu Nobelove nagrade odlučila je da to priznanje uruči pakistanskoj devojčici Malali Jusufzai, borcu za pravo dece na obrazovanje i indijskom aktivisti Kailašu Startiju, koji se već više od decenije bori protiv iskorišćavanja dece kao jeftine radne snage.
Mada ovi dobitnici nesumnjivo zaslužuju veliko priznanje, striktno govoreći – oni su borci za prava dece, a ne za mir. Iako se komitet u Oslu rukovodio plemenitom željom da skrene pažnju svetske javnosti na težak položaj dece u južnoj Aziji i inspiriše mlade da poput Malale zahtevaju svoja prava, on je, nažalost, time propustio priliku da oda poštu japanskim građanima koji su takođe bili nominovani za Nobelovu nagradu za mir, a doslovce su se borili za pacifističke ciljeve.
Pozitivna odluka komiteta u Oslu tim japanskim građanima je mogla da pruži snažan argument u borbi za odbranu člana 9, ohrabri ih i udahne im novu snagu u osetljivom trenutku, kada je vlada upravo objavila istorijski zaokret kojim se udaljava od pacifističke politike.
Dodela Nobelove nagrade za mir japanskim pacifistima mogla je i da uspori sprovođenje u delo novog vladinog tumačenja Ustava, odnosno da bar privremeno zamrzne naoružavanje Japana, čime bi možda očajnički čin samožrtvovanja u Tokiju bio izbegnut.
