Izvor: B92, 28.Jan.2011, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sushi cinema u Roterdamu
Još od osnivanja festivala u Roterdamu koji je počeo kao privatna sinefilska žurka Huberta Balsa i njegovih prijatelja, cilj je bio da se publici prikažu novi autori i dotada nepoznate kinematografije.
Akcenat na azijski film je jedna od najstarijih karakteristika 40-godišnje tradicije ovog festivala.
Pobesneli posetilac festivala je 2002. godine napustio projekciju filma „Suicide Club" i rekao japanskom režiseru Šono Šionu da ga treba ubiti jer je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << snimio takav film. Psihopate su ipak u manjini i izgleda da ih je sve manje, osim na filmskom platnu. Šono je i ove godine priredio iznenađenje filmom "Cold Fish".
Inspirisan je nepovezanim stvarnim zločinima koje je režiser vešto umiksovao uz veliku dozu lične poetike i hladan pogled na fasade koje ljudi zidaju u međusobnim odnosima. Radna je sabijena u dve nedelje koje potpuno urušavaju dosadan i besmisleni život prodavca akvarijumskih ribica kada se u njegov život umeša mnogo krupnija riba, vlasnik veće i uspešnije prodavnice ribica kome ni jakuza zelenaši ne predstavljaju problem.
Šonovi filmovi polarizuju publiku pa i kritiku, sa sinoćne projekcije je izašlo nešto manje od pola sale, što zbog dužine filma oddva i po sata, a što zbog velike količine krvi i nasilja. Moglo bi se reći da uz vladajućeg Avgusta Kitano Takešija, dva cezara Šono i Takaši Mike predstavljaju trijumvirat ovogodišnje japanske selekcije u Roterdamu.
Na programu festivala 28. januara je Kitanov film "Outrage" dok se Takašijev "13 Assasins" prikazuje sutradan. Interesantno je da će na festivalu biti prikazana i režiserova finalna verzija koja je 25 minuta duža. I Kitano i Takaši su se vratili tradicionalnim žanrovima japanskog filma: "yakuza eiga" i "chambara", to jest filmovima o jakuzama i mačevalačkom istorijskom filmu.
Ovaj pogled unazad nije samo karakteristika japanskih autora. Festival je dva potprograma iz programske celine Signali posvetio retrospektivi dva izuzetna filmska žanra. Kineskom "wu xia", srodnom već pomenutom podžanru "chambara" i uslovno rečeno "crvenim vesternima" u celinama Signali, crveni vestern i Krčma kod vodenog tigra.
Selektor retrospektive crvenih vesterna Ljudmila Cvikova koja je u propratnom katalogu napisala da smatra da je značajno što može da oda počast filmovima uz koje je odrasla kao i da podeli poznavanje ovih filmova sa publikom kojima su nepoznati jer će posle Roterdama ovaj program preuzeti četiri druga festivala. Ovde treba napomenuti i da je zvezda nekoliko filmova iz ove selekcije Srbin Gojko Mitić koji se proslavio u ulozi američkih urođenika u ekranizacijama romana Džejmsa Fenimora Kupera i Karla Maja.
Kao alternativni pogled na ovu temu u programu festivala se nalazi film "The Last Buffalo Hunt" Li En Šmit o lovu na bizone koji se jednom godišnje održava u saveznoj državi Juta. Ovo je kritički pogled na mit o slobodi nepreglednog prostora divljeg zapada. Ovde se vidi da se kao i svake godine pojavljuje se preplitanje i suprotstavljanje tema i ideja iz naizgled nepovezanih programskih celina, što je važna karakteristika ovog festivala koju filmofili posebno cene.
