Izvor: Glas javnosti, 04.Nov.2012, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stižu japanske investicije u Srbiju
BEOGRAD - Srbija je u 1990-tim zbog ratova na prostoru bivše
Jugoslavije i međunarodnih sankcija propustila da privuče investitore iz
Japana, ali sada postoje mogućnosti za ulaganja kapitala kompanije iz
te zemlje, ocenjeno je na privrednom skupu u Beogradu.
Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki je na skupu koji je trebalo
da pomogne upoznavanju mogućnosti poslovanja s kompanijama iz
dalekoazijske zemlje konstatovao da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << potencijalnim investitorima iz
njegove domovine u Srbiji mogli da budu interesantni proizvodnja
elektronske opreme, autodelova, energetika i prehrambeni artikli.
Japan je treća po veličini nacionalna privreda u svetu, mereno po
nominalnom ukupnom domaćem proizvodu (5,87 biliona dolara prema
procenama iz 2011. i 45,870 u proseku po stanovniku), kao i po paritetu
kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama, 4,4 biliona, odnosno 34,748 per
kapita).
Japan je četvrti po veličini izvoznik (800,8 milijardi dolara prema
procenama u 2011.) i uvoznik u međunarodnoj privredi (794,7 milijardi).
U Srbiji postoje tek tri značajnije investicije iz Japana. Japan
tobako internešenel (JTI) je investirao u fabruku duvana u Senti, kao i
Asahi Bier zajedno sa Micui korporacijom u proizvodnju dijetetskih
suplemenata na bazi kvasca u kompaniji ALTEK, dok je Panasonik otvorio
proizvodni pogon u Svilajncu.
Ambasador Cunozaki je na prošlonedeljnom skupu ocenio da je taj
poslovni sastanak u organizaciji Centra za azijske studije Fakulteta
političkih nauka u Beogradu pravovremen, jer su odnedavno japanske firme
zbog rasta vrednosti nacionalne valute jen počele da ulažu u
inostranstvu i da kupuju i strane firme.
Prema rečima Cunozakija, ukoliko bi Panasonikovo postrojenje u
Svilajncu bilo uspešno, ta kompanija, a možda i neke druge iz oblasti
elektronike mogle bi da imaju interes za ulaganja u Srbiju.
Japanskim proizvođačima autodelova bi Srbija mogla da bude atraktivna
s obzirom na kvalitetnu radnu snagu koja nije skupa, povoljan poreski
sistem i druge podsticaje.
U oblasti energetike japanske kompanije su zainteresovane za
vetroelektrane, a poseduju i najsavremeniju tehnologiju za geotermalne
centrale sa kojom su spremne da sarađuju s partnerima u Srbiji.
Ambasador smatra i da bi proizvodnja organske hrane u Srbiji mogla da
bude interesantna za kompanije iz Japana, budući da ta ostrvska zemlja
sa 127 miliona stanovnika uvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda, a
obezbeđivanje sigurnih isporuka kukuruza, pšenice i soje su među glavnim
zadacima spoljne politike vlade u Tokiju.
Cunozaki je pomenuo i da firme iz njegove zemlje tragaju za rudama
"retkih zemalja" neophodnim u elektronskoj industriji i da "već sada bar
jedna japanska kompanija pokazuje interes za antimon u Srbiji".
Takeši Ito, generalni direktor ogranka Japanske organizacije za
spoljnu trgovinu (JETRO) u Beču, izneo je da se u Japanu područje
jugoistočne Evrope doživljava kao udaljeno, u geografskom i u
psihološkom smislu.
"O ovom regionu postoji malo informacija, a Japan je kroz istoriju
retko imao kontakte s jugoistočnom Evropom", primetio je generalni
direktor Ito. Otuda među zemljama bivše Jugoslavije samo u Srbiji i
Crnoj Gori postoje proizvodni pogoni japanskih firmi.
Na Balkanu je najviše japanskih proizvođača (u njih se računaju svi
koji imaju više od 10 odsto direktnog ili indirektnog učešća japanskog
kapitala) u Rumuniji.
Znatno je više japanskih proizvođača u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj.
Ito je kazao da japanske kompanije biraju regione Centralne, Istočne i
Jugoistočne Evrope kao proizvodnu bazu za čitav evropski kontinent, a
ne kao potrošačko tržište. Pri tome se uzimaju u obzir relativno jeftina
radna snaga u regionu i napredak ka integrisanju u Evropsku uniju (EU),
što omogućava slobodnu trgovinsku zonu EU, odnosno izbegavanje visokih
poreza na uvoz u nju i brzo poboljšanje infrastrukture.
Zvaničnik JETRO je izneo da su u postojećim međunarodnim ekonomskim
prilikama japanske firme "skromnije", više se orijentišu na "braon
investicije" (kupovinu relativno prosperitetnih lokalnih firmi), a manje
na "grinfild" ulaganja (potpuno nove investicije).
Ito je kazao i da JETRO pruža podršku japanskim malim i srednjim
preduzećima koja čine 98 odsto privrede te zemlje, da više posluju u
inostranstvu, budući da ih na to teraju ekonomske prilike kod kuće.
Predstavnica Privredne komore Srbije Milanka Stojaković je iznela da
je izvoz iz Srbije u Japan godinama iznosio samo nekoliko stotina
hiljada dolara i uglavnom se sastoji od prehrambenih proizvoda.
Tako smrznute maline iz Srbije zauzimaju 17 odsto tržišta tog voća u Japanu.
Nasuprot tome, uvoz iz Japana dostiže i 150 miliona dolara godišnje, a
najviše se u Srbiju uvoze motorna vozila i delovi za njih, specijalne
mašine za pojedine industrijske grane, pribor za štampanje, digitalne
kamere, hemijski preparati za fotografske namene, lekovi.
U prvih šest meseci 2012. vrednost izvoza iz Srbije u Japan iznosi dva miliona dolara, dok je uvoz dostigao 75,5 miliona.
Goran Pekez, direktor u JTI u Senti, rekao je da pregovori sa
japanskim partnerima dugo traju i u tom procesu mnoga pitanja bivaju
pokrenuta, da poslovni ljudi iz te zemlje ne vole promene u firmama sa
kojima razgovaraju o saradnji i da insistiraju na obostranom poštovanju
kvaliteta proizvoda.
U privlačenju investitora iz Japana velika je uloga lokalnih vlasti
koje treba da se ponašaju kao pravi domaćini i potencijalnim ulagačima
pomažu na svakom koraku zasnivanja proizvodnih pogona, poručio je Pekaz.
