Izvor: Politika, 28.Okt.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je pokazalo PISA testiranje za odrasle
Najgori rezultati u Španiji, Italiji i SAD, najbolji u nordijskim zemljama, šok u Engleskoj – Srbija van istraživanja
Finska, Holandija, Norveška i Švedska postigle su najbolje rezultate na prvom testiranju znanja i veština odraslih – PIAAC, koji je po ugledu na PISA test koji polažu osnovci i srednjoškolci, sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i održivi razvoj (OECD) u 24 zemlje. Iznad proseka pokazali su se i odrasli u Australiji, Estoniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Japanu, Belgiji, a Kanada je bila iznad proseka u korišćenju tehnologija, a ispod proseka u matematici.
U istraživanju je učestvovalo 166.000 osoba od 16 do 65 godina, odnosno oni koji su rođeni između 1947. i 1996. godine, a ispitivana je pismenost, matematička sposobnost i rešavanje problema u tehnološkom okruženju.
Rezultati koji su ovih dana objavljeni izazvali su šok u nekim zemljama, poput Engleske, čija omladina je najnepismenija i matematički najnesposobnija u poređenju sa vršnjacima iz razvijenog sveta. Rezultate ispod proseka u svim ispitivanim oblastima pokazali su odrasli u SAD, Irskoj i Poljskoj, a na dnu tabele je i odrasla populacija Španije i Italije. Od svih ispitivanih zemalja, mladi u SAD imaju najgori rezultat kada je matematika u pitanju. Istraživanje je, primera radi, pokazalo da oni koji su završili srednju školu (a i dalje pripadaju mladoj populaciji) u Japanu i Danskoj imaju bolje rezultate od onih koji su završili fakultete u Španiji i Italiji.
– Srbija nije učestvovala u ovom istraživanju, ali mislim da bi trebalo da pokažemo interesovanje, jer su oni vrlo otvoreni prema uključivanju drugih zemalja i procedura je jednostavna. Procedura podrazumeva potpisivanje ugovora u kojem prihvatamo obavezu da ćemo sprovesti istraživanje po utvrđenim standardima, slično kao i za PISA za petnaestogodišnjake – objašnjava dr Dragica Pavlović-Babić, PISA koordinator za Srbiju.
Istraživanje je obuhvatilo razne aspekte, počevši od pola i socijalno-ekonomskog porekla da populacije imigranata. Znanja i veštine su ispitivane na pet nivoa, od osnovnog (jedan) do najvišeg (pet). Utvrđeno je da, na primer, svaki peti Finac i Japanac čita i računa na najvišem nivou, dok u Španiji i Italiji to može samo jedan na svakih 20 odraslih.
U većini zemalja, znatan procenat odraslih (od sedam do 27 procenata) nema osnovna kompjuterska znanja, ne zna čak ni kako se rukuje „mišem”. Izuzetak su nordijske zemlje i Holandija.
Kada je pol u pitanju, u većini zemalja muškarci su postigli bolje rezultate, osim u dve – u Estoniji i Poljskoj, gde je prednost na strani žena. Muškarci više koriste kompjutere na poslu u 15 zemalja, a u devet i van posla. Primećeno je i da je polni jaz najveći među starijom populacijom, a da među mladima on gotovo potpuno nestaje, tako da iste rezultate postižu i momci i devojke.
U rešavanju problema u tehnološki bogatom okruženju, najbolje rezultate pokazali su mladi u Koreji, Finskoj i Švedskoj (63 odsto), a najgore su prošli njihovi vršnjaci u Poljskoj i SAD (40 odsto).
Najveći jaz u pismenosti između mladih i starih je u Finskoj i Koreji, što istraživači objašnjavaju činjenicom da su to države čiji se obrazovni sistem najviše menjao i napredovao, dok je najmanji jaz u SAD i Australiji.
Zanimljivo je i da su stari u gotovo svim zemljama postigli lošije rezultate od najmlađih u ovom istraživanju, osim u Velikoj Britaniji. U ovoj državi odrasli između 55 i 65 godina postižu iste rezultate kao i oni od 16 do 24 godine.
Bitan uticaj na nivo znanja i veština ima i socijalno-ekonomsko poreklo, ali ne u svim zemljama. Ta veza je najslabija u Australiji, Japanu, Norveškoj i Švedskoj, dok poreklo određuje nivo pismenosti u velikoj meri u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji, SAD…
Kako je najavljeno iz OECD-a, drugi krug testiranja u okviru studije „Pregled znanja i veština odraslih” biće nastavljen iduće godine u još devet zemalja, a rezultati će biti objavljeni 2016. godine.
-------------------------------------------------------------------
Rusi najobrazovaniji, podaci sakriveni
Iako se u studiji navodi da su osim 22 zemlje OECD, u istraživanju učestvovale i Ruska Federacija i Kipar, ove države se ne pojavljuju u tabelama i analizi, slično kao i u prethodnom istraživanju na temu obrazovanja. Tek kada se u pretragu ukuca Rusija, dobija se opis obrazovnih postignuća ove zemlje, a neka od njih su:
– čak 94 odsto odraslih je završilo najmanje više srednje obrazovanje (prosek zemalja OECD 75 odsto),
– Rusija ima najmanje đaka u učionici – 17 u osnovnoj i 18 u srednjoj školi (prosek OECD je 21 i 23),
– za poslednjih šest godina broj stranih studenata se povećao za 90 odsto.
Sandra Gucijan
objavljeno: 28.10.2013.
