Izvor: Politika, 20.Mar.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije u „vatrenom prstenu”
Naša zemlja se nalazi u seizmički srednje aktivnom području, sa čestim ali ne i najjačim mogućim zemljotresima. Lanjski potres u Kraljevu je, recimo, bio 3200 puta slabiji od ovih u Japanu, kakvi su već su zabeleženi u istoriji, a najverovatnije se mogu ponoviti na drugim ostrvima Tihog okeana, u Iranu, Iraku, Turskoj...
Seizmički potresi u Japanu, za koje stručnjaci tvrde da su među najjačima ikad zabeleženim u istoriji, i peti po vrednosti magnitude ikada registrovani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već su ostavili posledice po ostatak sveta. I to ne samo na globalnu ekonomiju, već i na samu planetu. Zemlja se okretala malo brže, dan je bio kraći (doduše za milioniti deo sekunde), a Honšu – najveće ostrvo „Zemlje izlazećeg sunca” – pomerilose za 2,4 metra, kako su ustanovili geolozi.
Iako se nisu neposredno odrazili i na naš kontinent i samu Srbiju, jer smo ipak udaljeni 9.000 kilometara od epicentra, nije isključeno da će zemljotres ovih razmera, dugoročno posmatrano, uticati na to da podrhtavanje tla u tektonskom području kojem pripadamo bude učestalije, jače i da zahvati širu oblast nego što je prognozirano, upozoravaju seizmolozi.
Sve dok masivne zgrade oko njih ne počnu da se ruše kao kule od karata, dok ulice ne zaseku duboke pukotine, a vozila postanu smrtonosne zamke, većina ljudi nije svesna da se svakoga dana u svetu dogodi hiljadu zemljotresa, mahom neprimetnih. Samo u Srbiji je od sredine 15. veka do danas u registrima zabeleženo i locirano oko 6000 zemljotresa, od kojih je, srećom, svega nekoliko bilo zaista razorno, kaže za „Magazin” Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda.
– Zemljotresi u Srbiji su mnogo slabiji od ovakvih kakav je zadesio Japan: on je iznosio 8,9 jedinica Rihterove skale, dok je kod nas najjači bio onaj koji je 1922. pogodio Lazarevac, 5,9 jedinica Rihterove skale. Prošlogodišnji u Kraljevu je, recimo, bio dosta blaži (5,4 jedinice), te je bio otprilike 3200 puta slabiji od japanskog, pri čemu bi trebalo imati u vidu da povećanje za jednu jedinicu na logaritamskoj skali predstavlja deset puta veću snagu – kaže naš sagovornik.
Dakle, iako u našoj zemlji nije bilo kataklizmičnih potresa kakve su, recimo, doživeli naši susedi iz regiona (Italijani, Grci ili Bugari, koji su 1904. imali najveći zemljotres na Balkanu, od 7,3 7,3 i 7,8 jedinica Rihterove skale, i Turci – Anadoliju i pokrajinu Erčikan je 1939. pogodio zemljotres snage 7,8 jedinica Rihterove snage i odneo više od 32.000 života) moramo biti svesni da živimo na trusnom području. Kod nas zemljotresi možda nisu toliko snažni, ali su dosta česti, i seizmički rizik postoji: najmanji je u Vojvodini i istočnoj Srbiji, a najveći na Kopaoniku i u centralnoj Srbiji. Naime, teritorija naše zemlje je blizu sekundarnih raseda koji prolaze kroz Jadransko more i Bugarsku, a kroz centralnu Srbiju prolazi tercijalni rased, koji seže od Kopaonika do mioničkog kraja.
Pojednostavljeno objašnjenje zemljotresa glasi da ih izaziva pomeranje velikih tektonskih ploča od kojih je sastavljena Zemljina kora. Ima ih 12 (Srbija pripada evroazijskoj), i one se sporo, ali postojano kreću i sudaraju, najčešće tako što se tanja okeanska kora „podvlači” pod kopnenu. Seizmički je najaktivnija pacifička tektonska ploča, koja obuhvata i takozvani pacifički vatreni prsten (ili pojas), gde je većina svih „živih” svetskih vulkana, i gde se odigravaju najdramatičnije geološke pojave današnjice: erupcije, cunami, zemljotresi... Japan pripada toj ploči, baš kao i neka druga ostrva u Tihom okeanu (koji je, suprotno svojem imenu, a upravo zbog podvodnih potresa koji se tamo dešavaju, sve samo ne „tihi” i „miran”) pa se može pretpostaviti da će u tom „prstenu” i ubuduće biti još nevolja. Budući veliki potresi se mogu očekivati i u Turskoj, Iranu, Iraku i u severnoj Africi.
Ako je do prirodnih preduslova, stanovnici Srbije ne bi trebalo da se plaše zastrašujućih zemljotresa velikih magnituda, a utešno je i što bi sve zgrade koje su projektovane i sazidane u skladu sa propisima donetim posle 1963. (odnosno posle zemljotresa u Skoplju) trebalo da izdrže potrese do šest jedinica Rihterove skale.
Iskustava skopskog, banjalučkog, crnogorskog, kopaoničkog i mioničkog zemljotresa pokazuju da su tip i obim štete najdirektnije zavisni, pri sličnom rastojanju od epicentara, od tipa gradnje i lokalnih uslova tla. Ono što je pogubno za naše uslove je što je kvalitet starih zidanih konstrukcija nizak a njihova brojnost, na žalost, velika upravo u zonama centralne Srbije gde je seizmički hazard (verovatnoća nastajanja zemljotresa odgovarajućih karakteristika na određenom mestu u određenom vremenskom periodu sa datom verovatnoćom) i najviše izražen.
Problem je i što je dosta toga građeno nelegalno, ili je nadograđivano, prepravljano, podizano na tlu sa lošim karakteristikama, aljkavo održavano... a to onda povećava rizik da se sruši, da ne pominjemo nizak kvalitet starih zidanih konstrukcija, upozorava naš sagovornik.
– Način da se ublaže posledice zemljotresa je građenje u skladu sa evropskim propisima i savremenom tehnologijom. Seizmolozi su ti koji projektantima i graditeljima daju parametre kako bi projektovali građevine otporne na dejstvo jakih zemljotresa. Potrebno je izračunati očekivanu maksimalnu horizontalnu akceleraciju i njihovu prostornu raspodelu prikazati je na kartama hazarda koje će zameniti stare karte iz osamdesetih godina zasnovane na intenzitetima. Karta hazarda Srbije je urađena i objavljena, u narednom periodu očekuje se stručna rasprava i verifikacija. Nakon toga u sklopu korektnog urbanističkog planiranja, sledi i izrada karata mikrozoniranja koje bi trebalo da sprovedu svi gradovi veći od 30.000 stanovnika, kako bi se uzeo u obzir i vrlo važan uticaj lokalnog tla, jer nije isto graditi na čvrstoj steni (što je najbolje) ili na debelim aluvijalnim naslagama (što je najgore) – objašnjava Dragičević. Često se može čuti tvrdnja da nisu zemljotresi ti koji ubijaju ljude već ljudi koji loše grade.
Savet svima koji se ikada nađu u zoni snažnog zemljotresa jeste da, ako su u mogućnosti, potraže „brisan prostor” na livadi, u parku ili bilo gde drugde, što dalje od građevina. Ako su u gusto naseljenom mestu, nikako da ne beže u podrum ili podzemno sklonište (kao što bi uradili da padaju bombe), niti na ulicu, već da ostanu u zgradi i zauzmu bezbedan položaj ispod nosećih elemenata građevine ili ispod masivnih delova nameštaja, te da po prestanku zemljotresa izađu napolje van domašaja visokih zgrada .I da se uzdaju u sreću.
----------------------------
NAJJAČI ZEMLJOTRESI (u jedinicama Rihterove skale)
U Srbiji
Svilajnac, 1893. – 5,7 Vitina, 1921. – 5,7 Lazarevac, 1922. – 5,9 Rudnik, 1927. – 5,7 Kopaonik, 1980. – 5,7 Mionica, 1998. – 5,7 Gnjilane, 2002. – 5,4 Kraljevo, 2010. – 5,4
Na zapadnom Balkanu
* Bugarska, 1904. – 7,3
* Makarska, 1962. – 6,3
* Skoplje, 1963. – 6
* Banjaluka 1969. – 6,5
* Crna Gora, 1979. – 7,2
U istoriji sveta
* Pompeji, 62.
* Damgan (Iran), 856. (150.000 mrtvih)
* Alepo (Sirija), 1138. (230.000 mrtvih)
* Bazel, 1356.
* Karniola, 1511.
* Šansi (Kina) 1556. (830.000 mrtvih) – 8
* Damgan (Iran) 1562. (200.000 mrtvih)
* Dubrovnik, 1667. (poginule su tri petine stanovništva)
* Sicilija, 1693.(100.000 mrtvih)
* Kamčatka, 1737.– 9,3
* Lisabon, 1755. (60.000 do 100.000 mrtvih)
* Kalabrija, 1783.(50.000 mrtvih)
* Kito (Peru) 1797.(40.000 mrtvih)
* Pokrajina Gansu (Kina), 1920. (200.000 mrtvih)
* Honšu (Japan ), 1923. (143.000 mrtvih)
* Ćinghaj (Kina) 1927. (200.000 mrtvih)
* Turkmenistan, 1948.(110.000 mrtvih)
* Čile, 1960. – 9,5 (najsnažniji ikada registrovan!)
* Damgan (Iran),1962. (250.000 mrtvih)
* Tangšhan (Kina), 1976.(255.000– 655.000mrtvih) – 7,5
* Gudžarat (Indija), 2001. – 7,9
* Bam (Iran), 2003. – 7,2
* Sumatra, Indijski okean, 2004. (283.106 mrtvih) –9
* Kašmir (Pakistan), 2005. – 7,6
* Sečuan (Kina), 2008 – 7,8
A. Mijalković
objavljeno: 20.03.2011
Pogledaj vesti o: Zemljotres
