Izvor: B92, 17.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor oporavak svetske ekonomije
Beograd -- Cena nafte pala je ispod 70 američkih dolara, što je najniža cena u proteklih 14 meseci, a to je uslovljeno manjom potražnjom zbog svetske finansijske krize.
Istovremeno, Vol strit beleži rast, a azijske berze različito su reagovale na dešavanja na Vol stritu: u Tokiju i na Novom Zelandu ključni indeksi su porasli, dok su Australija, Južna Koreja, Hongkong i Tajvan zabeležili pad.
Cena za barel nafte pala je za gotovo 50 odsto od rekordnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 147,25 američkih dolara, koje je dostigla u julu. Dramatičan pad cene "crnog zlata" uslovljen je smanjenom potražnjom usled usporavanja svetske privrede zbog trenutne ekonomske i finansijske krize.
"Svetska ekonomija se usporava. Mi smo najveći svetski potrošači nafte, a ljudi u Sjedinjenim državama sve manje koriste automobile, što za sobom povlači pad cene nafte. S druge strane, imamo i veliku proizvodnju i ponudu, što dodatno utiče na pad cene", objašnjava Ajra Ekštajn, ekonomski analitičar.
Vol strit je zabeležio rast od 4,68 odsto uprkos lošem početku berzanskog dana. Turbulencije na njujorškoj berzi odraz su sve veće zabrinutosti investitora. "Nažalost, brojke ukazuju na to da se nalazimo u mnogo većoj recesiji nego što se to očekivalo", kaže analitičar Dejvid Vajs.
"Na to su uticali brojni faktori - od uragana koji su pogodili Luizijanu i Teksas, do pada proizvodnje u avio-industriji za gotovo 17 odsto. Ali, čak uzimajući sve to u obzir, situacija je lošija nego što smo se nadali", kaže on.
Berze u Aziji različito su reagovale na dešavanja na Vol stritu. Tržište u Japanu malo se oporavilo, tako da je ključni indeks tokijske berze Nikei 225 zabeležio rast od 1,53 odsto.
Pozitivno je poslovala i berza na Novom Zelandu. Australijska berza pala je za nešto više od 6,5 odsto, a pad je zabeležio i ključni indeks Južne Koreje Kospi.
Organizacija zemalja izvoznica nafte saopštila je da je za 24. oktobar zakazala hitan vanredni sastanak na kome će se razgovarati o uticaju globalne recesije na tržište nafte. U 13-članom kartelu raste pritisak da se smanje isporuke "tečnog zlata" kako bi se sprečilo dalje padanje cena.
Svetska kriza i Balkan
Manje balkanske zemlje mogle bi da prebrode posledice finansijske krize samo uz savet Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dok bi Srbiji i Hrvatskoj, koje se oslanjaju na strane pozajmice, mogla biti potrebna i sredstva.
Kriza na tržištu kredita u svetu do sada je imala ograničen uticaj u regionu, navodi se u Rojtersovoj analizi ekonomskih prilika u zemljama zapadnog Balkana.
Strahuje se, međutim, da će svetski investitori izbegavati rizična mlada tržišta, što bi moglo da utiče na rast, bankarski sistem i da optereti budžete tih zemalja, dodaje se u analizi.
Stručnjak bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov je ocenio da bi "stendbaj" krediti pomogli Srbiji.
Uprkos značajnim deviznim rezervama, povećanje deficita u spoljnoj trgovini mogao bi da utiče na korekciju kursa i fiskalnu politiku u Srbiji, navodi Rojters.
U analizi se navodi da Srbija ima deficit tekućeg platnog bilansa od 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je spoljni dug dostigao 60 odsto BDP.
"Srbija mi se ne čini ranjivijom od Rumunije ili Turske", rekao je Tim Eš iz Rojal bank of Skotland.
Eš je, međutim, dodao da će Srbija možda morati da koriguje kurs i ocenio da bi imala koristi od podrške MMF-a platnom bilansu ili od "stendbaj" kredita.
U Hrvatskoj deficit tekućeg platnog prometa iznosi osam odsto, ali je spoljni dug dostigao 90 odsto BDP-a, što tu zemlju čini još jednim kandidatom za pomoć.
"Hrvatska je izložena rizicima, ali joj njena monetarna politika i velike devizne rezerve pružaju snažnu prvu liniju odbrane", rekao je stručnjak Unikredit banke za jugoistočnu Evropu Goran Saravanja.
Gligorov je rekao da osnovni parametri ukazuju na probleme u hrvatskoj ekonomiji, dok je Eš ocenio da bi "sposobnost da se privuku pare od MMF-a" bila korisna za Hrvatsku, pošto će i u toj zemlji možda biti potrebna korekcija kursa.
