Izvor: Blic, 21.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solarna struja u Banatu
Potrošačima više nije svejedno odakle stiže struja koju troše u kancelarijama i domaćinstvima. Posle površinskog kopanja uglja za termoelektrane na ogromnim prostranstvima ostaju krateri, hidroelektrane stvaraju mnoge ekološke probleme i uništavaju biosisteme. Koliko su u pravu oni koji tvrde da je nuklearna energija najčistija, svet se uverio ovih dana, posle incidenta u Fukušimi.
Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << unija nalaže svojim članicama i kandidatima za prijem da koriste što više alternativnih izvora energije i stručnjaci iz Vojvodine pokušavaju da pronađu najisplatljivije. Na poslednjim savetima na tu temu, više puta se čulo da vetra nema dovoljno, ali biomase ima u ogromnim količinama. Ali, poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da su biljni ostaci dragoceni kao bioflora i neophodni za kvalitet zemljiša. Većina se slaže da solarne energije ima dovoljno, čak i u zimskim mesecima.
Uslov Evropske unije
Sporazum o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope obavezuje Srbiju da usvoji direktive EU za povećanje korišćenja alternativnih izvora energije. Trenutni udeo energije iz alternativnih izvora kod nas je šest odsto i stručnjaci predviđaju da će tako biti do 2015. godine.
AUTSTRALIJSKE VETRENJAČE
Praktični Vojvođani, poput Branislava Savića iz Deronja, vaćaju se vetrenjačama. Doduše, mašinski inženjer Savić se za postavljanje vetrenjača na svom imanju nije odlučio gledajući stare razglednice iz Melenaca, već dok je bio u poseti kod rođaka u Australiji.
- Oduševilo me je koliko ta zemlja poklanja pažnje alternativnim izvorima energije. Tamo radi 250.000 vetrenjača i vlada je pomogla da se one podignum, a kod nas ne postoji fond iz kog bi se ovakvi projekti finansirali - kaže Branislav Savić.
Na svom posedu on je i zbušio je bunare iz kojih vetrenjače izvlače vodu za voćnjak, vinograd i baštu na tri jutra. Višak vode čuva u bazenu.
Na drugi način do alternativne energije dolazi porodica Medić iz Mladenova, čiji su članovi posle 10 godina rada u Bačkoj Palanci napravili veliku fabriku koja proizvede 10.000 tona biriketa godišnje. U svojim pogonima zapošljavaju 20 radnika.
- Bolje nam ide od kada smo iz Mladenova proizvodnju preselili u Bačku Palanku. Bliže smo tržištu, a smanjili smo troškove transporta piljevine od drveta - kaže Goran Medić, jedan od suvlasnika fabrike.
U Ruskom Krsturu, nažalost, propao je pokušaj da se briketi prave od sojine slame i sačme, jer vlasnik radionice nije imao pomoć države za proširenje delatnosti. Zato je grupa mladih domaćina iz Obrovca najavila da će prvo pažljivo razraditi ideju o izgradnji toplane na biljne otpatke, pa onda prionuti na posao. Zaključili su da bi se celo selo grejalo, ako bi ložionica bila na jednom mestu.
- Ako bi nas podržali stručnjaci i država, to bi mogao da bude dobar primer za mnoge i u Srbiji nikada ne bismo razmišljali o atomskim centralama - rekao je povrtar Goran Radman iz Obrovca.
Iako u budžetu nema novca za sisteme koji koriste sunce, vetar, geotermalne izvore i biomasu kao izvor energije, subotički stručnjaci pokušavaju da dođu do obnovljivih izvora energije. Subotičani koji su imali smisla za pionirski poduhvat i bili spremni da ulože novac trenutno koriste grejno-rashladne sisteme koji pokreće sunčeva energija. Na taj način štede 65 odsto novca za energiju.
U Gradskoj upravi kažu da zbog gradnja isključivo klasičnim sistemom Subotica rasipa mnogo novca. Laslo Karai, član Gradskog veća za privredu kaže da Subotičani prvo treba da razmišljaju o postavljanju izolacije na prozorima i vratima, a potom i o obnovljivim izvorima energije.
- Samo u nekoliko subotičkih ustanova se koristi ili je planirano uvođenje solarnih ćelija. Ono što je uloženo za postavljanje solarnih kolektora u „Kolevci" i „Gerontološkom centru" narednih godina će biti isplaćeno. U budućnosti treba razmišljati o solarnoj energiji, jer Subotica nema dovoljno vetra za ulaganje u tu vrstu alternativne energije - rekao je Karai.
Direktorka Doma za decu „Kolevka" Mirjana Čabrić kaže se u ovoj ustanovi odavno koriste solarne ćelije i zahvaljujući sunčevim kolektorima greju sanitarnu vodu i vodu u praonici i kuhinji.
- Imamo 112 ćelija, a do kraja maja ćemo dobiti još 48 koje nam je poklonio „Termo solar" iz Slovačke. Od novca koji smo dobili od Fonda za zaštitu životne sredine i iz Slovačke zamenili smo tri četvrtine krova, a „Kolevka" je solarnim kolektorima uštedela dva miliona i 200.000 dinara - kaže Mirjana Čabrić.
Dr Jožef Njerš, profesor na Visoko tehničkoj školi, kaže da kada je reč o korišćenju sunca, vetra, biomase i geotermalnih izvora reč o velikim ulaganjima, ali se uloženi novac brzo vraća.
O solarnoj energiji razmišljaju i u Kikindi jer je reč o području koji ima najviše sunčanih dana u Srbiji. Već je potpisan memorandum o saradnji sa kineskom firmom „CND Corporation" kojim je najavljena gradnja solarne elektrane do 30 megavata. Da nije reč o dalekosežnom projektu pokazalo je saopštenje iz državnog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine da će gradnja prve elektrane u Srbiji početi još ove godine.
VETROPARK U INĐIJI
- Najviše je zaniteresovanih za toplotne pumpe jer one, korišćenjem geotermalne energije, štede 65 odsto energije, a ulog se vraća za pet godina. Ima zainteresovanih i za postavljanje sunačnih kolektora, ali novac uložen u njih se sporije vraća - kaže dr Jožef Njerš.
Iako su mnogi zainteresovani, zbog nedostatka novca, korišćenje obnovljivih izvora energije u Somboru svodi se na pojedinačne pokušaje za posavljanje sunčanih kolektora i upotrebu biomase.
- Mnogo tona biomase propadne na njivama u Somboru i okolini. Jedna od retkih ustanova koja planira korišćenje obnovljivih izvora energije je somborski Dom učenika srednjih škola - kaže Svetlana Bukvić, stručna saradnica u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Dom učenika je umnogome rešio problem sa grejanjem kada je od Sekretarijata za energetiku ovoj školskoj ustanovi upućeno 1,5 miliona dinara za projekat korišćenja solarne energije za pripremu toplotne potrošne vode. Poljoprivredna domaćinstva u Somboru i okolnim selima sve više za zagrevanje koriste sojinu slamu sa čijim korišćenjem grejna sezona košta 30.000 dinara. To je daleko jeftinije od cene plina i uglja.
Za razliku od Subotice, Inđija ima uslove za korišćenje vetra za dobijanje energije, ali vetropark nije zaživeo jer mnogi vlasnici ne žele da prodaju parcele na kojima bi se gradila postrojenja austrijske firme „Kelag".
- I to će uskoro biti rešeno i za nekoliko meseci ćemo dobiti dozvolu za početak radova na vetroparku Inđija. To je veliki projekt i sa radovima ćemo početi na proleće 2012. godine - rekao je Veljko Janković, rukovodilac ovog projekta.
Vetropark će se nalaziti između Beške i Krčedina na površini od 100 hektara, a u gradnju će biti utrošeno 34 miliona evra. Planirano je da ima 10 generatora i isto toliko vetrenjača visokih 150 metara, snage 20 megavata.
Pogledaj vesti o: Japan, Incident
