Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike prolaznosti
Izložbom japanske grafike u Modernoj galeriji u Lazarevcu počela godina kulture Japana
Japanski pisac Asai Rioi (1612–1691) pokušao je da običnom posmatraču na slikovit način približi filozofiju života ali i specifične umetnosti – japanske ukijoe grafike. Tim povodom napisao je: „Živeti samo sadašnji trenutak, potpuno se prepustiti sagledavanju meseca, snega, cveta trešnje i javorovog lista... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne dozvoliti sebi podleganje siromaštvu i ne dozvoliti da se ono pojavi na licu... nego plutati kao čamac na reci... To je ukijo.” Upravo ovu vrstu grafike naša publika može da vidi do 6. septembra u prostorijama Moderne galerije u Lazarevcu, na juče otvorenoj izložbi.
Pored izložbe o kojoj govorimo, umetnost ove, za većinu Evropljana mistične zemlje, biće dostupna našoj publici do kraja avgusta i polovine septembra i kroz fotografije, savremenu japansku književnost, haiku poeziju, tribine i retrospektivu filmova čuvenog japanskog reditelja Akire Kurosave. Izložba se uz delove pratećeg programa potom seli u Pančevo, Novi Sad, Zrenjanin, Beograd i ostale gradove u Srbiji.
Koliko smo u stanju da razumemo tajne japanske grafike, upoznajući istovremeno i ovu zemlju i njenu kulturu? Šta je kvalitet stvaralaštva čiji koreni datiraju iz 17. veka a čije poruke ostaju za sva vremena?
Umetnost grafike ukijoe (izraz „ukijo” prevodi se ili kao „plutajući svet” ili kao „škola živog sveta” i predstavlja originalno budističko poimanje egzistencije po kojem jedino što je sigurno u svetu jeste stanje budnosti u nama samima) nastala je u gradu Edo (današnji Tokio), nekadašnjoj šogunalnoj prestonici. Proizašla je iz nove građanske i narodne kulture, kao proizvod svojevrsne urbanizacije japanskog društva toga doba i bavi se širokim izborom tema – od ženske lepote, pozorišta, kurtizana, glumaca, suma, pejzaža, biljnog sveta i fantastičnih bića i motiva, kroz hedonizam ali i parodiju govoreći o efemernosti ovozemaljskog života.
– Ono što začuđuje jeste njihov modernizam. Hrabrost kompozicije, ekstremna tananost i finoća stila, uz istovremeno veoma naglašenu snagu izraza i prisutnost emocija daje ovim delima upečatljivi kolorit. Društvo koje se oslobađa, koje živi svoja stremljenja punim plućima, svesno da trajanje neće biti večno, inspirisalo je velike majstore da stvaraju sa posebnom izražajnošću – kaže za „Politiku” dr Milija Belić, jedan od organizatora izložbe i ostalih pratećih programa.
Od prvobitnog monohromatskog izraza, preko štampe kineskim mastilom pa potom i ručnim nanošenjem boja, pa do polihromne tehnike izrade, japanska ukijoe grafika razvijala se kroz vreme, postajući sve traženija. Pošto su se ovakve grafike mogle reprodukovati u velikim serijama a izbor tema bio je inspirativan, bile su veoma pristupačne tipičnom gradskom stanovništvu. Kuriozitet je pomenuti da su erotske scene bile, skoro po pravilu, cenzurisane (ponekad čak bio ograničen broj boja da grafike ne bi bile pretenciozne i raskalašne) a umetnici koji su se usudili da ih prikažu bili su kažnjavani.
Ova umetnost prošla je kroz nekoliko perioda kroz koje se razvijala i evoluirala, otvarajući se polako prema Zapadu, ali uvek zadržavajući svoj prepoznatljivi identitet. Kultura Japana, slažu se mnogi, izvršila je snažan uticaj na umetnost u Evropi krajem 19. veka – književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, primenjenu i dekorativnu umetnost i plastiku; ove, pre svega životno teško spojive filozofije tako su se prožele. Ova izložba vraća nas u to vreme spontanog kulturnog preoblikovanja, naglašavajući samo jedan od aspekata kulture Zemlje izlazećeg sunca.
– Dela iz kolekcije koju izlažemo potiču iz 18. i 19. veka i upravo su one grafike koje su inspirisale veliki broj francuskih impresionista i uticale na razvoj modernog pokreta u evropskoj umetnosti krajem 19. veka. Pored ostalih aspekata japanske umetnosti tokom trajanja manifestacije bavićemo se i japanskim stripom, mangom, najmasovnijim i najautentičnijim izrazom japanskog popularnog stvaralaštva, koje ima korene u tradicionalnoj grafici i koje izaziva oduševljenje u zapadnim zemljama – dodaje Belić.
Ukijoe grafike i danas se proizvode, i dalje predstavljajući uticajnu umetnost koja nadahnjuje. Kao i na početku, nastaju u različitim vrstama i na raznovrsnim formatima, ostajući uvek intrigantne iako pomalo arhaične. Kako je želja idejnih tvoraca izložbe i bila približavanje ove posebne zemlje i njene kulture publici u Srbiji, prožimanje umetničkog dela sa posmatračem umetnost japanske grafike učiniće još savremenijom i prisutnijom, ma koliko bila „onovremenska” u svojoj suštini.
-----------------------------------------------------------
Grafike u vlasništvu kolekcionara iz Srbije
Interesantno je pomenuti da se kolekcija grafika koja će tokom narednih godinu dana proći kroz Srbiju nalazi u privatnom vlasništvu nikog drugog do jednog našeg državljanina. Naime, Ninko Radosavljević iz Valjeva zaljubljenik je u ovu vrstu umetnosti. Svoju strast prema ukijoe grafici ovaj kolekcionar gajio je više od jedne decenije, sakupljajući i kupujući dela širom sveta a najviše u Parizu, gde danas i živi. Poziv da svoju kolekciju ustupi prvo galeriji u Lazarevcu, pa onda i ostalim izložbenim prostorima, vrlo rado je prihvatio.
M. Dimitrijević
[objavljeno: 21/08/2009]
