Izvor: S media, 27.Dec.2010, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabljenje evra korisno?
Mada je slabljenje evra u 2010. imalo mnogobrojne posledice po ekonomiju zone evra, ono je investitorima tog regiona, koji su kupovali američke akcije, donelo najveću dobit u celoj istoriji evrozone.
Indeks "Standard end Purs" 500 je ove godine ojačao 23 odsto, izraženo u evrima, najviše od uvodjenja jedinstvene evropske valute 1999. godine i gotovo dvostruko više od rasta tog ideksa od 13 odsto, izraženog u dolarima, pokazali su podaci koje je prikupio Blumberg. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Dobit od investiranja evra u japanske akcije Nikei 225 iznosila je ove godine 20 odsto, dok je, istovremeno, ulaganje u jenima investitorima donelo gubitke od 2,5 procenata.
Ukupno gledano, investiranje novca u akcije 62 tržišta zemalja van 16-očlane zone evra, koje prati Blumberg, osiguralo je investitorima zone evra dobit od prosečno 29 odsto.
Rekordni budžetski deficiti i spasavanja Grčke i Irske, doveli su u 2010. do slabljenja jedinstvene evropske valute za 8,4 odsto u odnosu na dolar, a strahovanje zbog mogućeg daljeg sniženja vrednosti evra moglo bi dovesti do povećanja investiranja van granica zone evra, smatra analitičar Dirk Patin.
Politički interesi usporavaju put ka EU
Ovaj rukovodilac belgijske investicione kompanije "Degruf fund", čiji je fond u SAD ove godine doneo investitorima zone evra dobit od 24 odsto, ocenio je da je ova godina za evropske investitore u SAD "bila izuzetna". Po Patinovom mišljenju, ovogodišnje slabljenje evra prema dolaru bilo je najveće od 2005.
Investitori van SAD su u trećem kvartalu kupili američkih akcija za 146 milijardi dolara, čime su ovogodišnje kupovine na putu da zabeleže najveći rast od 2007, pokazali su podaci američke Uprave federalnih rezervi. Investitori iz zone evra su u septembru ostvarili neto kupovinu američkih deonica za 18,3 milijarde dolara, najveću od maja 2007.
Ovogodišnje povlačenje evra, u odnosu na dolar, bilo je najveće od 2005, bez obzira na povećanje američkog deficita u februaru na rekordne nivoe i rast stope nezaposlenosti u novembru na sedmomesečni maksimum od 9,8 odsto.
Dužnička kriza u zoni evra učinila je da američka ekonomija, kad se uporedi, izgleda jaka. Veliki rast troškova pozajmljivanja u rubnim članicama tog monetarnog bloka primorao je Evropsku uniju na spasavanje Grčke i Irske sa ukupno 195 milijardi evra (256 milijardi dolara).
Grčki indeks akcija ASE je ove godine potonuo 34 odsto, dok je španski IBEX 35, istovremeno, oslabio 14 procenata, što su najgori pokazatelji medju 24 razvijena tržišta koje prati Blumberg.
(Tanjug)
