Izvor: Politika, 28.Jun.2010, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotinja se retko kontroliše i vakciniše
Svoje zdravlje povoljnije ocenjuju ispitanici sa boljim prinadležnostima
Smatra se da osobe u životnom dobu od 65. do 74. godine obično dobro funkcionišu, dok je za srednjiperiod starosti (od 75. do 84.) u većoj meri potrebno obezbediti pomoć prijatelja, društva i zdravstvenu zaštitu, a za najstariju populaciju (više od 85 godina) i stalnu negu i nadzor.
Danas je u svetu najduže očekivano trajanje života u socijalno-ekonomski najrazvijenijim zemljama ( >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Japan i skandinavske zemlje, više od 80 godina). I stanovništvo Srbije u 2006. godini postiglo je do sada najduži očekivani životni vek: 76 godina za žene i 70,7 godina za muškarce. Demografi predviđaju da će porast udela starih u našem stanovništvubiti intenzivniji. Pretpostavlja se da će do 2050. taj udeo biti čak 27,5 odsto odukupnog stanovništva,stim što će učešće starijih od 80 godina biti utrostručeno.
Istražujući socijalno-medicinske probleme starih na području Niša došli smo do zanimljivih podataka koji ukazuju na to kako nepovoljne socijalno-ekonomske prilike veomautiču na zdravstveno stanje i zdravstveno ponašanje starih osoba.
Istraživanje obavljeno na reprezentativnom uzorku od 3,5 odsto starijih od 65 godina, skreće pažnju najpre na posledice ekonomske krize na status stare, samim tim i manje otporne ali i neproduktivne populacije. Prema korišćenim statističkim podacima, prosečna visina penzije u Nišu uprotekloj godini iznosila je 21.715 dinara, dok je za poljoprivredne penzionere taj prosek bio svega oko 8.000 dinara. Od svih nosilaca socijalne zaštite četvrtinu čine ostareli korisnici. Isti je i udeo ispitanika koji imaju veoma retke ili nikakve kontakte sa svojim potomcima, i pored toga što svoje fizičko i psihičko zdravlje ocenjuju kao loše.
Svoje zdravlje povoljnije ocenjuju ispitanici sa boljim prinadležnostima. Takođe, praćenjem zdravstvenog ponašanja ispitanika utvrđena je znatna povezanost znanja, stavova i ponašanja starih lica sa njihovim socijalno-ekonomskim statusom. Istraživani su: odnos prema lekarskim kontrolama, načinu ishrane, vakcinacijiprotiv gripa, pušenju, fizičkoj aktivnosti, konzumiranju alkohola, higijenskim navikama...
Dobijeni su rezultati: kontrolne preglede kod lekara obavljaju stari sa povoljnijim ekonomskim i obrazovnim statusom; izbor masnoća u ishrani za svakog petog ispitanika diktiran je cenom proizvoda, a ne njegovim zdravstvenim učinkom; riblje meso, crni hleb i sveže voće u ishrani starih zastupljeniji su kod imućnijih starih lica; lekarskih saveta o zdravoj ishrani pridržava se svaki treći oboleli i svaki četvrti zdrav ispitanik; većina starih se neredovno, ili uopšte ne vakciniše protiv gripa; iako ređe nego kod mlađih, pušenje je veoma prisutno i kod starih lica, pri čemu su pogoršanje zdravlja uz poskupljenje cigareta najvažniji motivi da se ostavi duvan; većina starih nema navike upražnjavanja fizičkih aktivnosti, čak i kad im to savetuje lekar; ispitanici sa najnižim prihodima češće konzumiraju alkohol u nedozvoljenim količinama (više od dva pića dnevno); higijenske navike siromašnijih starih osoba su lošije: četvorostruko više, u odnosu na najsiromašnije, svakodnevno se kupaju najimućniji, dok je pranje ruku u situacijama kad to zahtevaju zdravstveni razlozi takođe češće kod obrazovanijih i imućnijih; socijalnu podršku stari očekuju skoro u istoj meri od članova porodice (čak i ako ne žive u istom mestu) kao i od poznanika i prijatelja, pri čemu je dobijen neočekivano velik broj odgovora da bi drugom pružili određeni vid podrške samo radi ostvarenja novčane protivusluge, a ne zbog prijateljstva ili milosrđa (10.750 muškaraca i 12.455 žena).
Dobijeni rezultati koji govore o značaju socijalno-ekonomskih faktora za zdravlje starih ljudi nisu karakteristični samo za Srbiju ili grad Niš. I razvijenije zemlje sistemom penzionisanja dovode stare u materijalnu oskudicu.
U socijalno-ekonomskim uslovima u kojima danas žive stare osobe u našoj zemlji, unapređenje njihovog zdravlja ne podrazumeva samo njihovo lečenje i smeštaj (u skupe i najčešće nedostižne gerontološke centre), već u prvom redu brigu za njihov materijalni položaj, čije bi poboljšanje doprinelo usvajanju zdravijeg ponašanja.
Mi danas živimo u društvu koje ne iskazuje neophodno poštovanje prema iskustvima i radu ostarelih. Gubitak prihoda, siromašenje, uz mnogobrojne zdravstvene probleme,znače istovremeno igubitak mesta u društvu, identiteta, pa i dostojanstva starih lica.
*Lekar Službe za kućno lečenje i negu Doma zdravlja u Nišu, magistar socijalne medicine
Ljiljana Pešić
objavljeno: 28/06/2010
