Izvor: RTS, 11.Sep.2012, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubistvo japanskog ministra
Japanski ministar za finansije i privatizaciju poštanskog sistema Tadahiro Macušita oduzeo je sebi život, čime je skrenuo pažnju svoje nacije i stranih medija na problem velikog broja samoubistava u toj dalekoistočnoj zemlji.
Japanski mediji javljaju da je ministar zadužen za finansije i privatizaciju poštanskog sistema Tadahiro Macušita pronađen mrtav u svom stanu u Tokiju.
Prvi izveštaji sa uviđaja govore o tome da je najverovatnije reč o samoubistvu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obzirom da je Macušita zatečen obešen, a u istoj prostoriji su pronađene i njegove tri poruke upućene premijeru Jošihiku Nodi, službenicima ministarstva na čijem se čelu nalazio i supruzi.
Pokojni ministar bio je jedan od istaknutih članova Narodne nove partije, koalicionog partnera vladajućih demokrata.
Za sad javnosti nisu saopšteni konkretni motiv i povod za samoubistvo sedamdesettrogodišnjeg funkcionera za koga se ocenjuje da je prošle godine odigrao važnu ali medijski nezapaženu ulogu u rešavanju nuklearne krize u Fukušimi.
Samoubistvo ministra Macušite nije bez presedana u novijoj istoriji Japana jer je pre pet godina, za vreme vlade tadašnjeg premijera Šinzo Abea, ministar poljoprivrede Tošikacu Macuoka sebi oduzeo život pošto se nalazio pod istragom u vezi nepravilnosti u radu tog državnog organa.
Tužne statistike
Japan je zemlja sa najvećom stopom samoubistva među razvijenim, industrijalizovanim zemljama. To je država koja se po broju takvih slučajeva i proporciji samoubica u odnosu na čitavu populaciju poslednjih godina nalazi pri vrhu svetske liste, odmah iza nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.
Dalekoistočna carevina već 13 godina za redom beleži preko 30.000 samoubistava godišnje, a taj broj se poslednjih nekoliko godina kreće oko 32.000, što znači da, prosečno, svakog dana oko 90 japanskih državljana sebi oduzme život. Tragični rekord zabeležen je 1999. godine kada je registrovano 33.048 samoubistava.
Statistike govore da je u Japanu samoubistvo najčešći uzrok smrti među muškarcima starosti između 20 i 44 godine i među ženama starosti između 15 i 34 godine. Pri tom, muškarci dižu ruku na sebe prosečno tri puta češće od žena, a 2009. godine udeo jačeg pola u samoubistvima je iznosio čak 71 odsto.
Najčešći uzrok samoubistva među mlađim muškarcima su iscrpljenost od rada, maltretiranje na poslu i razvod, a među starijima gubitak posla i prezaduženost, dok su najčešći oblici izvršenja skakanje pod voz, vešanje, trovanje pilulama, odnosno gasom i skakanje sa visokih mesta.
Bacanje pod voz, kao siguran način da se okonča život, postalo je tako česta praksa u velikim gradovima da su japanske železničke kompanije uvele običaj da porodici nastradalog naplate ekonomsku štetu izazvanu zastojom u saobraćaju kako bi obeshrabrile tu tužnu pojavu. Porodice zavijene u crno tako sada, pored gubitka svog bližnjeg i nemalih troškova za sahranu, moraju da se izbore i sa više desetina hiljada evra duga železničarima.
Fenomen "samoubilačkog pakta"
U poslednjih godinu dana pod lupom japanske javnosti se posebno nalaze samoubistva tinejdžera koji su bili žrtve maltretiranja u školi od strane vršnjaka.
Takođe, proteklih nekoliko godina puno energije medija, javnih službi i humanitarnih organizacija bilo je usmereno i na fenomen "samoubilačkog pakta," u kojem su mlade osobe, obično u dvadesetim godinama, putem sajtova isključivo namenjenih onima koji žele da umru stupale u kontakt sa sebi nepoznatim osobama kako bi zajedno izvršili samoubistvo, odnosno prevazišli strah od tog bespovratnog koraka i našli utehu u tome da nisu sami u odluci da sebi prekrate život. Ovi mladi ljudi obično su umirali u kombijima uz korišćenje mini gasnih šporeta.
Stručnjaci smatraju da je sociološki kontekst koji doprinosi velikom broju samoubistava u Japanu tradicionalna kultura koja vidi smrt kao častan izlaz iz teške situacije ili kao način za očuvanje obraza, zatim preveliki zahtevi na poslu, te osećaj besmisla među mladima koji su odrasli u konzumerskom i tehnološki naprednom, urbanom društvu koje za jednu od svojih posledica ima otuđenost.
