Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samac
Zgrada u kojoj živimo je deo kompleksa koji je izgrađen sedamdesetih godina, kad je Cukuba prerasla iz sela u univerzitetski grad. Zbog nedostatka prostora, državni univerzitet, Tokio kjoiku daigaku, je preseljen šezdeset kilometara severno od prestonice i na brzinu su sagrađeni stanovi za zaposlene, a jedan od njih je naš dom već više od dve decenije.
Naša zgrada se nalazi pored dve identične, prvobitno namenjene porodicama. Kad smo se uselili sve je vrvelo od dece. Preko puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su dve zgradurine namenjene samcima. Početkom devedesetih godina, tamo je živeo gospodin Makoto Fuđita, po struci fizičar, tada mlađi čovek, u svojim tridesetim. Poreklom iz Kjota, iz vrlo tadicionalne porodice, mladost je posvetio studijama i nije imao vremena, a ni želje za društvom i provodom.
Iz nekih samo njemu znanih razloga, koje ja ni danas ne shvatam, gospodin Fuđita je počeo da se zanima za Jugoslaviju, koja se u to doba već raspadala. Dolazio je kod nas uglavnom nepozvan, ali uvek dobrodošao, dva do tri puta nedeljno i raspitivao se o našoj rodnoj grudi.
Posle nekoliko meseci se malo otvorio i počeo je da nam priča o sebi, poslu, neispunjenim željama....Kao mlad student u Kjotu, postao je član indijske religiozne sekte koja mu je oduzimala dosta vremena i zbog toga, kao i učenja, zapustio je svoj društveni život.
Prijatelji i poznanici su se pooženili i dobili decu, a on je tek tada počeo da traži životnu saputnicu. Spadao je u grupu samaca koji se nisu oženili do 31. godine (po tadašnjim, opšteprihvaćenim merilima, krajnji rok za ženidbu) i koje polupogrdno nazivaju TOŠIKOŠI SOBA (aluzija na supu od rezenaca od heljde koja se tradicionalno jede 31. decembra). Tražio je sebi ženu iz grupe CHRISTMAS CAKE. Devojke koje se ne udaju do svoje 25. godine su kao bajat božićni kolač koji nije pojeden 25. decembra i kog više niko ne želi.
Gospodin Fuđita je trošio na stotine hiljada jena u potrazi za ženom. Upisao je HANAMUKO GAKO (škola za mladoženje) u kojoj su ga podučavali kako da se udvara, započinje interesantan razgovor, kako da se obuče,očešlja i bude dobar suprug. Bio je član (za pozamašne svote) raznih grupa za samce i išao je često na OMIAI, unapred ugovorene sastanke sa mogućnim budućim mladama. Bez uspeha!
Posle par godina mi je delovalo da gospodin Fuđita polako posustaje i gubi nadu. On je imao sve što se ovde ceni: diplomu elitnog univerziteta, odličan posao, skup automobil i dovoljno para na računu da dobije kredit za kuću. Najveći nedostatak je to što je Makoto Fuđita jedinac i imao je majku koja je cenila staru japansku tradiciju. A to je značilo da bi mlada gospođa Fuđita morala da vodi računa o staroj imenjakinji.
Jednog aprila je gospodin Fuđita dobio premeštaj na drugi kraj Japana. Naše druženje se završilo sa novogodišnjim čestitkama koje su posle nekoliko godina prestale da stižu.
Slika Japana se drastično promenila za samo dvadesetak godina. Početkom devedesetih godina prošlog veka (po statistikama Japanskog instituta za životno osiguranje) manje od 30%
devojaka i žena između 25 i 30 godina je bilo neudato. Danas je ta cifra skočila na 55 procenata.
Polovina neudatih žena između 35 i 55 godina nema ni želju da se udaje. Mnoge mlade devojke radije ostaju da žive sa roditeljima kako bi mogle svoja primanja da iskoriste do maksimuma na luksuz i lično uživanje. Broj takozvanih ''parazita'' se udvostručio u poslednjoj deceniji.
Oba pola podjednako nisu zainteresovana za stvaranje porodice. Radije uživaju u svojoj slobodi i bogatstvu. U Japanu se 2011. godine rodilo svega nešto malo više od milion beba, a da bi se održala prirodna ravnoteža, potrebno je skoro dvostruko više. Statistike kažu da je pre dvadeset godina na hiljadu brakova bilo 1.3 razvoda, pre deset godina je ta cifra skočila na 2.3 , a uskoro se sa velikom nelagodnošću očekuju najnovije cifre, koje će po svim procenama biti više nego duple od prethodnih.
U zgradama gde živimo je nekada sve vrvelo od dečijih glasova, danas se i naše zgrade pretvaraju u spavaonice za samce.
Nedavno nas je gospodin Fuđita, sada već pedesetogodišnjak, posetio sa suprugom i bebom koja ga je neverovatno podmladila. Posle neuspelog traganja u Japanu, gospodin Fuđita se obratio agenciji za pronalaženje supružnika u inostranstvu. Mladoj i ljupkoj Kineskinji nije nimalo smetalo što će morati da se brine o ostareloj i onemoćaloj svekrvi. Ne znam kako je konzervativna gosođa Fuđita, iz tradicionalnog i zatvorenog Kjota primila snaju koja govori japanski sa naglašeno pevajućim akcentom.
U poslednje vreme je netrpeljivost Japanaca prema moćnim komšijama sve vidljivija, a godinama potiskivana nesimpatija i novonastala ljubomora izbija otvoreno na površinu. Problem sa ostrvima Senkaku (kako ih Japanaci nazivaju) samo potpomaže rasplamsavanju negativnih strasti.
Da li će se gospodin i starija gospođa Fuđita odupreti opšteprihvaćenom trendu, ostaje da nam pokaže vreme.
Vesna Belušević
Cukuba, Japan
objavljeno: 27.03.2013
