Izvor: SEEcult.org, 03.Okt.2014, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLAVICA AGATONOVIĆ: JA
Brodski dnevnik s gornje palube – paluba u suton, pramac prepodne
Kompas je u grlu, stomaku, ostajem u korenu igle
Ne vrtim se, samo mi se kosa diže
Onda teg siđe na srce, tutnji tu, a ja težim plutanju, lakoći, skidam telo
Kako bez reči, posle njih i pre, lako je, lakše li je?
Tišina – distanca – poštovanje (finsko-japanski recept!) = le rayon vert, gde je, den gröna >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << strålen,
the green ray, zz, zeleni zrak?
Uvek tražim u daljini, da ne bih razgrtala maglu u sebi, da ne bih dublje uranjala, ispod, gde sam ja?
Gde sam, pitam, ko sam, što sam? Otkud otpor i zašto je tako strašno biti „ja“?
Lapidarno i uklesano stojim iza svega.
Slavica Agatonović
Mobilna književna kolonija u Reževićima, Crna Gora, septembar/oktobar 2014.
