Izvor: B92, 07.Avg.2011, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD "vuku" svet u novu agoniju?
Tokio/Berlin -- Šta očekuje svet posle otvaranja prvog trgovačkog dana na najvećim svetskim berzama posle pada rejtinga SAD-a, za sada može samo da se nagađa.
Visoki funkcioneri ministarstava finansija i centralni bankari Grupe sedam (G-7) najrazvijenijih zemalja Zapada, trebalo bi da razgovaraju pre nego što u ponedeljak, po azijskom vremenu, budu otvorena tamošnja tržišta, javili su japanski mediji.
Želja je i namera da u delu sveta gde poslovanje prvo počinje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budu odagnani strahovi pošto je kreditini rejting Sjedinjenih Američkih Država, najveće nacionalne ekonomije u svetu prvi put u istoriji umanjen, dok se u zemljama-članicama evrozone, koja okuplja neke od najrazvijenijih zemalja sveta, nastavlja dužnička kriza.
Procena američke agencije za kreditne rejtinge Standard i Purs (S&P) da u petak uveče snizi procenu za SAD na AA+, je, po novinskoj agenciji Rojters, „nezabeleženi udarac" i proistekao je iz zabrinutosti zbog budžetskih deficita te zemlje i sve većih teškoća sa dugovima. S&P je ocenio i da su izgledi „negativni" što se tumači kao mogućnost daljeg umanjivanja rejtinga SAD u narednih 12 do 18 meseci.
Očekuje se da će funkcioneri iz G-7, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Japana, Italije i SAD, održati telekonferenciju, javila je, pored ostalih, japanska agencija ekonomskih informacija Điđi.
To je već ranije najavila Francuska kao trenutni predsedavajući Grupe G-7.
Telefoni će zvoniti i kod svih članova Veća Evropske centralne banke (ECB) - drugim rečima, svim direktorima centralnih banaka 17-točlane zone evra, a ishod ovih razgovora žele da čuju takođe u ministarstvima Grupe 20 (G-20), najrazvijenijih i velikih privreda u usponu, prenela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).
Unutar G-7 su već počeli razgovori.
Tako su britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi razgovarali u subotu uveče o finansijskoj situaciji nastaloj posle sniženja kreditnog rejtinga SAD.
Konzervativni premijer Kameron, koji je na odmoru u Italiji, i predsednik Sarkozi su razgovarali i o evro-zoni i složili se da je važno pomno pratiti razvoj situacije i biti u kontaktu, saopšteno je iz kancelarije britanskog premijera.
U Hongkongu očekuju da će kada azijska tržišta budu otvorena u ponedeljak, američki dolar možda oslabiti, mada će eventualne prodaje te valute biti u drugom planu pred sve većom krizom u zoni evra, prenela je novinska agencija Rojters.
Prema japanskim medijima, očekuje se da će vlasti te zemlje, koja je drugi najveći vlasnik američkih federalnih obveznica posle Kine, objaviti plan da će nastaviti da i dalje kupuju vrednosne papire koje izdaje Trezor u Vašingtonu.
Rojters pak navodi kako rast nervoze investitora najbolje pokazuju podaci kompanije za analitičke usluge Liper da su invesitori povukli 66 milijardi dolara sa tržišta fondova novca u nedelji koja je okončana sa 3. avgustom, drugo najveće ikada zabeleženo. Rekorni odliv je bio u nedelji koja je okončana 17. septembra 2008, na početku finansijske krize u SAD koja se potom prelila na veliki deo sveta.
No, smatra se da će tokom očekivanih razgovora, japanski predstavnici raspravljati i o intervenciji Tokija na tržištu novca, kako bi nacionalna valuta jen oslabila i tako bio podstaknut izvoz koji predvodi privredni oporavak treće po veličini privrede u svetu koja je 11. marta bila žestoko pogodjena katastrofalnim zemljotresom i sledstvenim razornim cunamijem, javili su Điđi i druga japanska novinska agencija Kjodo.
Kako su zabrinuti investitori počeli da se oslobadjaju američkog dolara, jen je dostigao rekorne vrednosti što je nateralo zvanični Tokio da interveniše na tržištima, da bi primirio nacionalnu valutu i zaštitio izvozne industrije i krhki oporavak privrede.
„U početku će vladati visok stepen neizvesnosti, pa tako i nestabilnosti, pošto investitori neće znati gde da potraže bezbedno utočište," izjavio je Mark Mobius, izvršni direktor grupacije „Templton nastajuća tržišta".
Mobius je podsetio da su u vreme krize sa hipotekarnim kreditima 2007. i 2008. u SAD takva utočišta bili američki dolar i federalne obveznice.
„Sada takvo sidro za svetsku zajednicu popušta," primetio je Mobius.
U Kini, je danas ocenjeno kako je odluka S&P „zvono za uzbunu globalnom monetarnom sistemu koji za rezervnu valutu koristi američki dolar, ali i čitavom čovečanstvu", te da su naročito izvoznici iz Azije suočeni sa rizicima.
U članku u listu „Ženmin žibao," je citiran Sun Liđijan, zamenik dekana Ekonomskog fakulteta pri univertitetu Fudjijan, jednom od najpoznatijih u drugoj po veličini privredi na svetu, koji je upozorio da najveći gubitnik u postojećoj situaciji ne moraju nužno da budu SAD, već države koje zavise od izvozne tražnje kako bi ostvarivale privredni rast.
Kina ima najveće devizne rezerve u svetu koje su ekvivalent 3,2 biliona dolara.
Kina: SAD da troše koliko imaju
Među tim devizama je i 1,2 biliona američkih dolara i federalnih obveznica.
U članku je upozoreno da bi za sniženjem rejtinga u petak uveče mogla uslediti druga "katastrofalna", te nova globalna finansijska previranja, ukoliko SAD ne nauče da žive "prema svojim mogućnostima". SAD moraju da skrešu svoje "džinovske vojne troškove i narasle izdatke za socijalna davanja", navedeno je, pored ostalog, u komentaru Sinhua
Članak u „Ženmin žibao" je usledio posle žestoke kritike kojoj je vođenje privrede SAD bilo izloženo u nacionalnoj novinskoj agenciji Sinhua u subotu.
U komentaru u Sinhua, koja se smatra glasnogovornikom vladajuće Komunističke partije Kine (KPK), jasno je stavljeno do znanja da Vašington može samo sebe da krivi za nastalu situaciju i zatraženo da SAD stegnu kaiš i suprotstave se "zavisnosti od zaduživanja".
"Kina, najveći kreditor te svetske supersile, ima sada sva prava da traži da SAD reše svoje strukturne dužničke probleme i osigura bezbednost dolarskih aktiva Kine", navedeno je u komentaru Sinhua.
Po Sinhua, "potrebno je postaviti međunarodnog supervizora za pitanje američkog dolara i uvesti novu, stabilnu i sigurnu globalnu rezervnu valutu kako bi bila sprečena katastrofa koju može da izazove bilo koja pojedinačana valuta".
Prodekan Sun je, pak, upozorio da će azijske zemlje koje zavise od izvoza gotovih roba, ili latinoameričke države, zemlje Bliskog istoka ili Rusija, koje zavise od izvoza sirovina, „biti suočene sa rizikom da će dug SAD koji poseduju izgubiti u vrednosti, što će pogoršati likvidnost."
