Izvor: Vostok.rs, 18.Mar.2013, 21:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski biofizičar odgajio živo srce

18.03.2013. -

Novo dostignuće medicine će pomoći da se spasu milioni života. Ruski naučnik Konstantin Agladze je pomogao japanskim biolozima da prvi put naprave od matičnih ćelija tkiva živog ljudskog srca. To je proboj ne samo za transplantologe, već i za farmaciju: bioveštački organi će pomoći da se isprobaju lekovi.

Srčani mišić se formira po etapama. Prvo se ćelije sakupljaju u pulsirajuće razjedinjene kapi, koje zatim same bez spoljnog delovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nalaze jedna drugu i ujedinjuju se u tkivo.

Stvaranjem živih ljudskih organa naučnici Kjotskog univerziteta su se bavili oko pet godina. Četiri godine projekat koordinira ruski profesor Konstantin Agladze, šef laboratorije nanokonstrukcije kompleksa belančevina naučnog centra Nanofizika Moskovskog fizičko-tehničkog instituta.

Kao izvor genetskog materijala rusko-japanska naučna grupa je uzela indukovane matične ćelije. Od njih se sastoji embrion u početnoj fazi razvoja. Upravo one su prethodnice organa ljudskog tela.

Glavno je shvatiti pod kojim uslovima se pokreće mehanizam formiranja tkiva. Naučnicima pod rukovodstvom profesora Agladzea je pošlo za rukom da pronađe hemijsku supstancu koja pokreće mehanzam transormacije. Od svake stotine indukovanih protoćelija, 80 postaje ćelijama srca.

Optimalna temperatura čuvanja ćelija je 37 stepeni. Kako bi se uverili da je tkivo srca živo, treba da staviti pod elektronski mikroskop. Prilikom uvećanja od nekoliko miliona puta vidi se da tkivo vrši kontrakcije.

Pri tome mišić radi sam po sebi, bez spoljnih stimulatora: 50-70 otkucaja u minuti. Tako izgledaju tkiva ljudskog srca mesec dana pošto su dobijene od matičnih ćelija. Postepeno se ona udružuju i formiraju tkivo srčanog mišića.

Po rečima Konstantina Agladzea, konstruisano srčano tkivo će se koristiti u dve svrhe. Kao prvo na njemu će se testirati lekovi. Kao drugo, ugojene ćelije će moći da se implantiraju u bolesno srce.

Što se tiče veštačkog stvaranja živog tkiva za transplantaciju, po mišljenju naučnika, za to će biti potrebno 3-4 godine. Ubuduće takva tehnologija će pomoći da se sačuvaju milioni ljudskih života.

Olga Sobolevska,

Izvor: Glas Rusije    

Nastavak na Vostok.rs...