Izvor: RTS, 12.Nov.2012, 02:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipništvo usporava obnovu
U japansku javnost procurele vesti o nenamenskoj upotreba budžetskih sredstava za obnovu zemlje od velikog cunamija i zemljotresa. Godišnji budžet od čak 92 milijarde evra, namenjen izgradnji infrastrukture i pokretanju privredne aktivnosti na razorenom severoistoku zemlje, trošen za putovanja diplomata, razvoj nuklearne tehnologije i popravku puteva na više od 2.000 kilometara dalekoj Okinavi.
Budžet od fantastičnih 9,2 biliona jena (92 milijardi evra), >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << namenjen za izgradnju infrastrukture i pokretanje privrede u regionu Tohoku koji je prošle godine razorio veliki cunami, rasipa se na projekte i aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa obnovom, javljaju ovih dana japanski mediji.
Među neočekivanim projektima koji su dobili sredstva namenjena obnovi našli su se radovi na putevima na ostrvu Okinava, udaljenom oko 2.000 kilometara od mesta nesreće (5 miliona evra), kao i opravke na Nacionalnom stadionu u cunamijem netaknutom Tokiju (3,3 miliona evra).
I mada je japanska vlada pri donošenju odluka o reviziji prošlogodišnjeg budžeta u svrhu obnove, ostavila mogućnost da novac bude korišćen i u onim područjima zemlje koja nisu bila direktno zahvaćena snažnim zemljotresom i cunamijem, sama ta činjenica ne može da ublaži gnev javnosti kojoj je predočeno da su sredstva između ostalog bila korišćena i za putovanja diplomata na međunarodne konferencije.
U uslovima velikog protivljenja upotrebi nuklearne energije, posebno je ironična činjenica da je deo novca za obnovu usmeren za razvoj nove vrste nuklearne tehnologije, odnosno, izgradnju eksperimentalnog reaktora koji će biti namenjen za istraživački rad u sklopu međunarodnog projekta za osvajanje tehnologije za proizvodnju energije fuzijom.
Iako je većina spornih projekata korisna što za naučne krugove, što za obične građane, japanska javnost u celini je zbunjena i ljuta, a stanovništvo u nastradalim područjima i duboko razočarano.
Naime, u razorenom priobalju regiona Tohoku još uvek nije počela sistematska izgradnja porušenih naselja zbog nesuglasica i tehničkih teškoća u određivanju novih lokacija. Lokalne vlasti uglavnom nameravaju da izmeste naselja sa same obale na vrhove okolnih brda, ali otkup zemlje, krčenje šuma i izrada urbanih planova još uvek traju, tako da je većina preživelih i dalje osuđena na život u privremenim objektima.
Ono što naročito iritira stanovništvo u nastradalim područjima su duge i složene procedure prijave za korišćenje fondova za obnovu, te činjenica da je, uprkos tome što postradali dugo čekaju na pomoć, novac iz budžeta za obnovu, izgleda, brzo i jednostavno dospeo na adrese onih kojima nije preko potreban.
"Kreativna" objašnjenja
Pod lupom japanske javnosti su i "kreativna" objašnjenja koja su se u poslednje vreme javila u vezi nenamenski utrošenog novca.
Tako je suma od 22 miliona evra koja je otišla za jačanje zaštite japanskih brodova kitolovaca koji operišu u vodama oko Južnog pola od smelih i povremeno provokativnih nasrtaja ekoloških grupa, opravdana time što je jedan deo tih brodova iz okoline cunamijem uništenog mesta Išinomaki. Pri tom je saopšteno da će opremanje kitolovaca iz ostalih delova Japana takođe biti od koristi, i to za "obnovu zemlje u celini."
Još tanja je veza između obnove nastradalih područja i bagera u zatvoru Ckigata na severnom ostrvu Hokaidu. Naime, ta institucija je od novca iz budžeta za obnovu kupila dva bagera za obuku zatvorenika kako bi oni po izlasku na slobodu mogli da lakše nađu posao.
Ta društveno korisna ideja ne bi bila problematična da je bar jedan od osam osuđenika koji se na njima obučavaju iz nastradalih područja. Ali pošto to nije slučaj, japanski ministar pravde Makoto Taki je morao da poseti pomenuti zatvor u pratnji kamera. On se tamo "učvrstio u uverenju da su sredstva dobro utrošena," jer mu je rečeno da je čak sedam od tih zatvorenika spremno da po odsluženju kazne ode da radi u nastradalim područjima.
Takva vrsta nespretnih pokušaja da se ublaže posledice afere nije ni malo čudna kada se zna da japanske građane očekuje povećanje poreza na dohodak u trajanju od 25 godina, povećanje lokalnog poreza u trajanju od deset godina, kao i da im preti udvostručenje PDV-a, u velikoj meri upravo zbog revitalizacije cunamijem pogođenog regiona i uklanjanja posledica nuklearne katastrofe u Fukušimi.
Pogledaj vesti o: Zemljotres
