Izvor: B92, 24.Mar.2011, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radioaktivnost uništava organizam
Mnoge zemlje širom sveta su ili zabranile uvoz ili pojačale kontrolu na radioaktivnost hrane iz Japana, nakon sto su u nekim prehrambenim proizvodima i vodi u toj zemlji utvrđene radioaktivne supstance, kao posledica eksplozija u nuklearki u Fukušimi.
Izloženost većoj dozi radioaktivnosti može da izazove, muku, povraćanje, gubiitak kose, dijareju, krvarenje, uništenje sluzokože creva, oštećenje centralnog nervnog sistema i smrt, izveštava Rojters.
Takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dolazi do oštećenja DNK, što povećava rizik od raka, naročito kod mlađe dece i fetusa.
Stručnjake najviše brinu tri radioaktivna elementa: jod-131, cezijum-134 i cezijum-137. U japanskom lisnatom zelenom povrću utvrđeno je do 22.000 bekerela joda-131 po kilogramu. To je 11 puta više od gornje dozvoljene granice u EU.
Konzumiranjem kilograma povrća rečene kontaminacije, čovek unosi polovinu radioaktivnost kojoj bi, inače, u prirodnoj sredini bio izložen tokom cele godine.
Ukoliko bi svakodnevno konzumirao po kilogram takvog povrća tokom mesec i po dana, čovek bi akumulirao 50 milisilverta, što je gornja granica ozračenosti za radnike u nuklearnim elektranama.
Izloženost nivou od 100 milisilverta godišnje povećava rizik od raka. Ta količina odgovara onoj koju čovek akumulira ukoliko je tri puta izložen CT skeniranju celog tela.
Udahnut ili progutan jod-131 se koncentriše u štitnoj žlezdi pa povećava rizik od raka tog organa. Naročito su ugroženi fetusi, deca i mlađe odrasle osobe.
Rizik od raka tiroidne žlezde može da se smanji uzimanjem pilula kalijum joda, koje sprečavaju apsorpciju unetog radioaktivnoh joda. Utešno je to što se jod-131 relativno brzo dezintegriše - njegova radioaktivnost se smanjuje za polovinu svakih osam dana, a sva štetnost te supstance iščezava u roku od 80 dana.
U japanskom povrću utvrđeno je i 14.000 bekerela cezijuma po koligramu. To je više od limita u EU za preko 11 puta. Konzumiranjem kilograma takvog povrća svakodnevno tokom mesec dana, telo bi akumilisalo 20 milisilverta radioaktivnosti, što je ekvivalent jednom CT skeniranju celog tela.
Spoljašnje izlaganje većim količinama radioaktivnog cezijuma može da izazove opekotine, akutnu radijacionu bolest i smrt.
Takvo izlaganje takođe povećava rizik obolevanja od raka. Udisanjem ili konzumiranjem cezijuma, dolazi do njegovog prodiranja u meka tkiva, naročito mišićna, što povećava rizik od raka.Takođe, može doći do spazama, nevoljne mišićne kontrakcije i neplodnosti.
Za razliku od joda, apsorbovanje radioaktivnog cezujuma ne može nikako da se spreči kad taj element jednom dospe u organizam. Cezijum-137 je opasniji od joda jer su za smanjenje njegove radioaktivnosti za polovinu, potrebne tri decenije, a da bi radioaktivnost sasvim iščezla najmanje 240 godina.
Cezijum-134 gubi pola radioaktivnost za dve godine, a postaje savim bezopasan tek posle dvadesetak godina.
Kratkotrajna izloženost visokom nivou radioaktivnosti izaziva radijacionu bolest, čiji su simptomi muka, gubitak kose i opekotine na koži. Ukoliko je u pitanju fatalni nivo zračenja smrtni ishod obično nastupi u roku od dva meseca.
Prema podacima Američke agencije za zaštitu prirodne sredine, ozračenost od 50 do 100 milisilverta izaziva promene u hemijskom sastavu krvi, a od 500 milisilveta dovodi do mučnine u roku od nekoliko sati.
Ozračenost u nivou od 700 milisilverta prouzrokuje povraćanje, a od 750 milisilverta opadanje kose u roku od dve - tri nedelje. Nivo ozračenosti od 900 milisilverta izaziva dijareju, a od 1.000 milisiverta krvarenje.
Kod ozračenosti od 4.000 milisilverta, ukoliko se ne leči, je moguć smrtni ishod u roku od dva meseca.
Ozračenost od 10.000 milisilverta dovodi do uništavajna crevne sluzokože, unutrašnjeg krvarenja i smrti u roku od jedne do dve nedelje. Nivo od 20.000 milisilveta izaziva oštećenja centralnog nervnog sistema, gubitak svesti u roku od nekoliko minuta i smrt u roku od nekoliko sati ili dana.
.jpg)
