Izvor: B92, 03.Jun.2016, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade dok ne padnu s nogu i to za siću
Sve više ljudi radi do iscrpljenosti i to za malo novca. A ako odluče da progovore o uslovima rada, mogu čak i da računaju da će biti ubijeni.
Da li vam ovo zvuči poznato?
Kombini. Tako se u Japanu nazivaju mali supermarketi.
U Japanu ih ima na desetine hiljada, u Tokiju su na svakom ćošku. Otvoreni su 24 sata na dan. To je dobro za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kupce, ali je brutalno za zaposlene. Gotovo isključivo je reč o radnicima sa skraćenim radnim vremenom koji zavise od te zarade, pa ma kako ona mala bila: samohrane majke, penzioneri s malim primanjima, studenti – kao recimo mladić koga ćemo zvati Taro Jošida.
"Posao mi počinje tačno u 22 sata. Nakon što prekontrolišem blagajnu, krećem. Do 23 sata prodavnica je prilično puna. Čim imam vremena, moram da popunim police sa slatkišima, pićima i sličnom robom. U jedan iza ponoći stižu novine, koje moram da sortiram. Nakon toga čistim fritezu, mašinu za pečenje hleba i drugo. U pet ujutro očistim celu prodavnicu, u pola šest dolazi kamion za odvoženje otpada i u šest je moja smena gotova“, priča Taro Jošida.
On već pet godina u tom kombiniju radi dve do tri noći nedeljno kako bi finansirao svoje studije. Uspeo je da magistrira, a sada je doktorand. Njegova satnica za rad noću, koji je bolje plaćen nego danju, u tom periodu se povećala sa 7,70 na 8,20 evra. Ali njegovo zdravlje je stradalo:
"Patim od nesanice. To psihički još i mogu da izdržim, ali fizički je vrlo naporno. Kada radite noću i legnete da spavate tek ujutro, onda se čitav dan osećate slomljeno. Posebno mi je teško ako neposredno pre nekog ispita radim noćnu smenu.“
Taro ima 25 godina i živi u stanu od 12 kvadratnih metara za koji plaća 300 evra mesečno. Osim toga, mora da zaradi i za jelo i odeću, za kupovinu knjiga, kao i za troškove studiranja koji su, u zavisnosti od kvaliteta univerziteta, u poslednje vreme porasli.
Moglo bi da se pomisli da je to uobičajena sudbina jednog studenta. Ali ovakav način preživljavanja u Japanu je sve češći. Čak 38 odsto svih zaposlenih nema stalno radno mesto. To u mnogim slučajevima znači da nemaju račun u banci, kreditnu karticu ni, naravno, zaštitu sindikata. Slučajevi eksploatacije sve su češći.
"Stalno dobijamo sve više posla, bez povećanja satnice. Najpre stojimo za blagajnom, zatim punimo police, a onda čistimo. Imamo sve više obaveza za iste pare. Na nekom drugom mestu ljudi bi se pobunili, ali Japanci to ne rade“, objašnjava Taro.
U poslednje vreme u javnost su dospeli posebno ekstremni slučajevi. Tako je jedan lanac brze hrane od svojih radnika tražio da od 22 sata do 9 sati stoje za roštiljem i zatim rade ponovo od 11 do 15 sati. To je u suprotnosti čak i s japanskim zakonima o radu. U drugim slučajevima nisu plaćani prekovremeni sati, smene su samovoljno produžavane, ljudi su radili do iscrpljenosti. A onaj ko odbije da tako radi može da očekuje pretnje. Jedan student koji to više nije hteo da trpi dobio je telefonski poziv: "Ako progovoriš o ovome – ubićemo te.“
