Izvor: Kurir, 27.Mar.2011, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RADIOAKTIVNO MORE KOD JAPANA
OSAKA - U dve čaše vode joda za celu godinu! U uzorcima morske vode uzetim kod japanske nuklearne centrale „Fukušima“ količina radioaktivnog joda je 1.250 puta veća od dozvoljene, saopštila je juče japanska agencija za nuklearnu bezbednost
OSAKA - U dve čaše vode joda za celu godinu!
U uzorcima morske vode uzetim kod japanske nuklearne centrale „Fukušima“ količina radioaktivnog joda je 1.250 puta veća od dozvoljene, saopštila je juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << japanska agencija za nuklearnu bezbednost.
Agencija je navela da je merenja izvršila kompanija „Tokio elektrik“ (TEPKO), koja upravlja centralom oštećenom razornim zemljotresom i cunamijem, i da su uzeti uzorci vode oko reaktora 1.
- Ukoliko popijete pet decilitara tekuće vode s tom koncentracijom joda, dostići ćete godišnju dozvoljenu količinu - rekao je jedan od portparola agencije, dodavši da je reč o „relativno visokom nivou“.
On je ukazao da će se radioaktivnost ispuštena u more razblažiti plimom, kao i da su potrebne mnogo veće koncentracije da bi radioaktivni jod upile morske alge i životinje.
- Pored toga, koncentracija joda se smanjuje na polovinu svakih osam dana, tako da, kad ljudi budu počeli da jedu plodove mora, koncentracija joda će verovatno biti značajno smanjena - dodao je portparol.
U uzorcima morske vode uzetim na istom mestu, u blizini centrale, količina radioaktivnog joda izmerena u utorak bila je 126 puta veća od gornje granice koju utvrđuje vlada. Tada je najavljena pooštrena kontrola morske ribe i plodova mora sa tog dela obale.
U centrali „Fukušima“, nakon zemljotresa od 11. marta, u kvaru je sistem hlađenja u četiri od šest reaktora, što je dovelo do ispuštanja radioaktivnih supstanci u okolinu. Situacija u nuklearki ne pogoršava se, ali je oprez neophodan, izjavio je juče glavni sekretar japanske vlade Jukio Edano. On je kazao da je teško predvideti kada će se okončati kriza u „Fukušimi“, gde se više od 700 inženjera bori da spreči nuklearnu katastrofu, prenele su agencije.
I bebe na udaru zračenja
Devetomesečna Tsubasa Niši stavljena je na skrining test u potrazi za znakovima nuklearne radijacije, dok doktor pomaže njegovoj 27-godišnjoj majci Azusi u zdravstvenom centru Jonezava na severu Japana. Otac bebe Hirojuki Niši (31) rekao je agenciji Rojters da je radio na „Fukušiminom“ reaktoru 3 kad je došlo do zemljotresa.
Krško u pogonu iduće nedelje
KRŠKO - Nuklearna centrala u Krškom biće pokrenuta i priključena na mrežu tek polovinom iduće nedelje, do kada će biti u stanju takozvanog hladnog mirovanja, prenosi Tanjug. Centrala je samostalno stala zbog pokvarene komponente 380-kilovatnog dalekovoda, što je uzrokovalo isključenje snabdevanja susedne Hrvatske. Nuklearna centrala raspolaže svim rezervnim delovima i na popravci kvara se radi, rekla je predstavnica nuklearne centrale Ida Novak Jerele.
Srbi nemaju gde da beže od radijacije
Teretane i igraonice umesto skloništa.
Iako su radioaktivne čestice iz Japana stigle iznad Srbije, nivo radioaktivnosti je zanemarljiv i ne postoji nikakva opasnost po zdravlje građana, kažu nadležni. Međutim, ukoliko bi građani Srbije poželeli da se narednih dana sklone u atomska skloništa, morali bi da kupe članske karte za teretane ili plate termine za dečje igraonice. Neki bi čak morali da zakupe muzički studio ili se zaposle u uzgajivačnici pečuraka.
Jer naša skloništa tako danas izgledaju.
Ipak, budite bez brige. U slučajevima neposredne opasnosti ona moraju biti ispražnjena i osposobljena za zaštitu stanovništva u roku od 24 sata!
Beograđanima, međutim, ne smeta što je većina skloništa pretvorena u lokale druge namene jer, kako kažu, radijacije se ni najmanje ne plaše.
- Nije nam niko dolazio da traži spas od radijacije u teretani. Mislim, barem zasad - priča mladić zaposlen u nekadašnjem skloništu, a sadašnjem fitnes centru na Novom Beogradu.
Da među narodom nema straha od zračenja, potvrdila je i jedan starija sugrađanka:
- Ne bih ti ja ušla u to sklonište, nema sile! Uostalom, mislim da, ako se zabijem pod zemlju, to ne znači da neću biti ozračena - kaže ona.
Ima i onih koji se sećaju kad su se ova atomska skloništa gradila.
- Živim ovde još od sedamdesetih godina, kada su izgrađene sve zgrade i skloništa u našem kraju. Nemam osećaj sigurnosti u njima. Kad se sve sabere, u ova skloništa bi mogao stati deseti deo stanara - kaže sugrađanin.
(S. B.)
