Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2014, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene klime vode socijalnom raslojavanju
17.04.2014. -
Čovečanstvo nije spremno na posledice promene klime. Do takvog zaključka došla je Međuvladina grupa eksperata, između ostalog ruski naučnici. Na zasedanju u Jokohami u Japanu eksperti su utvrdili drugi deo novog, Petog referata o problemu promene klime. Posledice ovog procesa se već osećaju na svim kontinentima.
Živimo u epohi klimatskih promena. Sa tim zaključcima slaže se većina naučnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iz čitavog sveta. Kao i sa tim da je osnovni uzrok klimatskih promena ljudska delatnost. Ipak spoznaja ove činjenice ne znači da je čovečanstvo spremno da odustane od pogubnog dejstva na životnu sredinu, između ostalog o dizbacivanja u atmosferu izduvnih gasova, ističe vodeći naučni saradnik katedre za meteorologiju i klimatologiju Moskovskog državnog univerziteta Mihail Lokoščenko.
Čovečanstvo nije u stanju da bitno smanji izbacivanje izduvnih gasova. To bi značilo kolap međunarodne ekonomije, međunarodne proizvodnje. Ljudi sagorevaju naftu, gas, tvrdo gorivo, i sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi raste. Šta može da se učini? Na primer, može veštački da se izbacuju u gornje slojeve atmosfere sulfatni aerosoli za kompenzaciju efekta staklene bašte. Ali neki istraživači smatraju da je to opasno za sloj ozona koji nas brani od pogubne kratkotalasne sunčeve radijacije. Tada ostaje jedini put – graditi brane, zato što nastavak zagrevanja može da dovede do porasta nivoa Svetskog mora.
Naučnici ne sumnjaju da se klimatske promene započete u prošlom veku nastaviti u svakom slučaju. Pitanje je samo kojom brzinom će se to dešavati i da li će ljudi moći da se prilagode promenama. Pri tome stanovništvo raznih teritorija moraće da se suoči sa raznim opasnostima. Stanovnicima ostrvskih država i obalskih zona preti potapanje zbog podizanja nivoa Svetskog mora. A u zemljama Afrike i Azije zaoštravaju se problemi gladi, siromaštva. Danas kao nikada postaje očigledna veza između promena klime i socijalno-ekonomskog položaja ljudi, objašnjava dopisni član RAN, profesor Moskovskog energetskog instituta Vladimir Klimenko.
- Razvijene zemlje uglavnom se nalaze u srednjim i visokim širinama, a siromašne u niskim. Tako da u niskim širinama najvažnija posledica promene klime jeste promena režima padavina. Tačnije u Africi od ekvatora pa do 30 stepeni severne širine dešava se smanjenje količina padavina. To pogoršava uslove za poljoprivredu. Ako se uzme u obzir da 80% stanovništva Kenije, Etiopije, Somalije, Čada, Nigera zavisi od poljoprivrede, onda stanje u ovim zemljama stiče dramatičnu boju.
Autori Međuvladinog referata pozivaju vlade zemalja, biznis i međunarodne organizacije da razrađuju i primenjuju masovnije mere adaptacije, čiji značaj će rasti kako budu napredovale izmene klime.
Natalija Kovalenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/DigaoSPBR/cc-by
