Izvor: Southeast European Times, 31.Dec.2011, 02:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled 2011 -- Svet i Balkan

U ovom delu serije od tri teksta SETimes daje pregled najvažnijih događaja iz 2011, fokusirajući se na katastrofu u Fukušimi i Arapsko proleće.

30/12/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times -- 30.12.2011.

Godina 2011. je bila napeta i teška godina za mnoge zemlje širom sveta, uključujući i 13 zemalja jugoistočne Evrope. Nade vezane za finansijsku stabilnost nisu se ostvarile, s obzirom da ekonomska kriza u razvijenim zemljama, a posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << onima u Evropi, ne samo da nije oslabila, nego se i produbila.

Godina je takođe bila obeležena talasom društvenih i prodemokratskih protesta u celom svetu -- od demonstracija protiv štednje u Grčkoj, Španiji i Evropskim zemljama do pokreta Zauzmimo Volstrit u Sjedinjenim Državama i velikih protesta protiv vlada u arapskom svetu, pa čak i u Rusiji. Magazin Tajm je u novembru saopštio da je za ličnost godine izabrao „Demonstranta“.

Zemlja je dočekala svog sedmog milijarditog stanovnika 31. oktobra. Do tog trenutka bila je svedok pogibije hiljada ljudi u zonama sukoba, oblastima pogođenim prirodnim katastrofama ili u pobunama građana na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Zemljotresi

Tursku su pogodila dva jaka zemljotresa pred kraj godine. Više od 650 osoba je izgubilo život, a hiljade su ostale bez krova nad glavom u većinom Kurdima naseljenoj jugoistočnoj provinciji Van, nakon zemljotresa jačine 7,2 stepena 23. oktobra, te još jednog od 5,6 stepeni samo nekoliko dana kasnije.

„U Evropi je u poslednjih deset godina u prirodnim katastrofama poginulo 100.000 ljudi, a prouzrokovana materijalna šteta iznosi 150 milijardi evra“, napisala je komesarka EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krize Kristalina Georgijeva na svom blogu 20. decembra.

Pa opet, istakla je ona, „ove godine su zemljotres, cunami i nuklearni incident koji su pogodili Japan uzrokovali više štete neko bilo koja druga ikada zabeležena prirodna katastrofa“.

Zemljotres jačine 9,0 stepeni 11. marta bio je najjači ikada zabeležen u nekoj zemlji i izazvao je cunami visine 10 metara. Zemljotres i cunami, u kombinaciji sa nizom jakih propratnih potresa, doveli su do serije eksplozija u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči.

Broj žrtava katastrofe popeo se na skoro 15.700 sredinom avgusta, kada je broj osoba koje su se još vodile kao nestale iznosio gotovo 4.700.

Incident u Fukušimi izazvao je zabrinutost da bi njegov uticaj mogao da bude gori od eksplozije u Černobilu iz aprila 1986. godine i ponovo je razbuktao antinuklearne stavove u Evropi. Nakon talasa masovnih protesta Nemačka je u maju saopštila da će zatvoriti sve svoje reaktore do 2022. godine.

Katastrofa u Japanu takođe je izazvala pozive na odustajanje od planova za izgradnju novih objekata za atomsku energiju u seizmološki aktivnim regionima Bugarske i Turske. U aprilu su stotine Turaka napravile ljudski lanac u gradu Mersinu protestujući zbog odluke Ankare da gradi prvu nuklearnu elektranu zemlje u Akuji.

Mada je Bugarska slala pomešane signale o budućnosti projekta izgradnje nuklearne elektrane Belene, Turska nije nagovestila da bi mogla da odustane od svojih planova vezanih za elektranu u Akuji ili za drugu elektranu u Sinopu.

Arapsko proleće

U decembru 2010. ulični prodavac Mohamed Buazizi zapalio se u provincijskom gradu u Tunisu protestujući zato što ga je policija maltretirala. To je izazvalo niz antivladinih, prodemokratskih uličnih protesta, prvo u Tunisu, a potom širom Bliskog istoka i Severne Afrike. Talas demonstracija u Tunisu i Egiptu doveo je do izlaska iz politike dugogodišnjih predsednika dve zemlje Zinea El Abidinea Ben Alija i Hosnija Mubaraka, početkom 2011. godine.

Demonstranti protestuju protiv bivšeg libijskog lidera Muamera Gadafija ispred libijske ambasade u Atini. [Rojters]

Prodemokratske demonstracije u susednoj Libiji na kraju su se pretvorile u potpuni građanski rat, koji je okončan nakon hvatanja i ubistva samoproglašenog lidera zemlje Muamera Gadafija u njegovom rodnom Sirtu 20. oktobra.

Dok se prašina u tri severnoafričke zemlje još nije potpuno slegla, situacija u Siriji nastavljala je da se pogoršava tokom 2011. godine. Na kraju godine nije bilo ni nagoveštaja da će predsednik Bašar Al Asad održati svoje obećanje i zaustaviti slamanje protivnika njegovog režima od strane vladinih snaga.

U julu i avgustu grupe demonstranata koje su protestovale protiv Gadafija uletele su u libijske ambasade u prestonicama nekoliko balkanskih zemalja, uključujući Bosnu i Hercegovinu (BiH), Bugarsku, Grčku, Srbiju i Tursku.

Bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov rekao je da preferira naziv „ Araprsko buđenje“ za pobune na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, umesto naziva Arapsko proleće, koji je ušao u širu upotrebu.

„Arapsko buđenje … je revolucija koja se odnosi na puno stvari -- poslove, demokratiju, pravdu, ali pre svega na ljudsko dostojanstvo“, izjavio je on za SETimes 29. decembra. „Baš kao zemlje jugoistočne Evrope, koje su izašle iz diktature devedesetih godina, danas ljudi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi pokušavaju da izgrade svoje nove države i društva.“

Događaji iz protekle dve decenije na Balkanu mogu da posluže kao pouka šta treba izbegavati nakon dugogodišnje diktature, ističe on.

Proces raspada bivše Jugoslavije „oslobodio je horde etničkih i verskih tenzija koje su lagano ključale pola veka“, rekao je Mladenov. „Arapski svet je mozaik kultura i tradicija sa dinamičnim nemuslimanskim zajednicama koje su već dugo deo njegovog nasleđa. Važno je očuvati i zaštititi tu raznovrsnost.“

Bugarska je jedan od pozitivnih primera iz kojeg bi drugi trebalo da izvuku pouku, dodao je on, ukazujući da je „sa dinamičnom turskom i muslimanskom zajednicom moja zemlja ostala van nevolja koje su zahvatile naše susede u bivšoj Jugoslaviji“.

To je bio jedan od razloga što je njegovo ministarstvo uspostavilo Sofia Platform kao „sredstvo za okupljanje aktivista, političara i novinara sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike i njihovih kolega iz centralne i istočne Evrope, kako bi proučavali iskustva iz tranzicije“, rekao je Mladenov.

„Nadamo se da će naši arapski prijatelji izbeći bar neke greške koje smo mi pravili i nadograditi naše uspehe.“

Turska je aktivno učestvovala u diplomatskim nastojanjima da se okonča krvoproliće u Libiji i prekinula je kontakte sa Damaskom zbog Asadovog odbijanja da prekine da koristi oružje protiv demonstranata.

Nastavak na Southeast European Times...