Izvor: Politika, 17.Nov.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prave činjenice o sporu oko ostrva Diaoju
Povodom teksta japanskog ambasadora u Beogradu: „Japan i Kina će biti u dobrim i prijateljskim odnosima”, ,,Politika” 12. novembra
Ostrvo Diaoju sa okolnim ostrvima od davnina pripada kineskoj svetoj teritoriji. Što je podržano istorijskim činjenicama i pravnim dokazima. Kineske dinastije Ming i Ćing su oduvek imale suverenitet nad ostrvom Diaoju i okolnim ostrvima. Još početkom dinastije Ming ostrvo Diaoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i okolna ostrva su bila uključena u kinesku teritoriju. Geografska karta štampana u Engleskoj 1811. pod nazivom „Najnovija karta Kine”, karta (Cotton’s China) štampana 1859. u Americi, karta kineske istočne obale od Hongkonga do zaliva Liaodong koju je sastavila britanska mornarica 1877, kao i druge geografske karte sve označavaju ostrva Diaoju kao kinesku teritoriju. Godine 1895. Japan je na kraju kinesko-japanskog rata ilegalno zauzeo ostrvo Diaoju i okolna ostrva. Nakon toga Japan je primorao vladu dinastije Ćing da potpiše neravnopravni sporazum Šimonoseki i preda Japanu „ostrvo Tajvan sa okolnim ostrvima koja pripadaju pomenutom ostrvu”. Nakon Drugog svetskog rata Kina je povratila teritorije koje je Japan okupirao poput Tajvana i ostrva Penghu, u skladu sa Kairo deklaracijom i Potsdam deklaracijom. Na osnovu međunarodnog prava ostrvo Diaoju i okolna ostrva su vraćena Kini. Istorija ne može poništiti presudu.
Kineska vlada i kineski narod su oduvek pridavali značaj kinesko-japanskim odnosima i saradnji, razlikovali japanski militarizam od japanskog naroda, smatrali da je japanski narod takođe žrtva ratne agresije. U toj vojnoj invaziji i ratu Kina je imala 35 miliona žrtava, stotine milijardi dolara ekonomskog gubitka, a uprkos tome od celokupnih kinesko-japanskih odnosa kineska strana nije uračunala prethodne nenaklonosti i pokazala je najbolje namere, tako što je prvo deportovala više od dva miliona japanskih ratnih zarobljenika i njihovih porodica kući, nakon toga oslobodila u Kini uhapšene ratne zločince, pa se odrekla velike sume ratne reparacije. Normalizacijom diplomatskih odnosa između Kine i Japana 1972. i zaključivanjem procesa pregovora 1978. godine Sporazumom o miru i prijateljstvu, tadašnji lideri dveju zemalja imali su u vidu širu sliku, i došli do važnog razumevanja i konsenzusa po „pitanju da se problem ostrva Diaoju odloži za kasnije”. Zbog ovog konsenzusa Kina i Japan su postigli normalizaciju diplomatskih odnosa.
Skorija farsa koju je pokrenula japanska vlada povodom pitanja ostrva Diaoju daje ljudima razlog da veruju da sve što su oni učinili nije slučajno i da šta se ogleda u političkom pravcu zaslužuje visoku opreznost. Zašto je više puta rečeno da treba duboko preispitati samu dušu istorije Japana, japanski premijer i članovi kabineta su više puta zvanično posetili i osveštali svetilište Jasukuni posvećeno prvoj klasi ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata? Zašto japanski političari stalno predlažu izmenu mirnog Ustava Japana? Kakva će osećanja ovo probuditi u žrtvama koje su tokom Drugog svetskog rata izgubile najmilije? Ponizna hrabrost i iskrenost nemačkog kancelara gospodina Vilija Branta klečeći u Varšavi za dobijanje poverenja i poštovanja u oštrom je kontrastu sa istorijskim teretom koji nosi poražen Japan i nedostatkom kajanja za svoje ratne zločine. Nema iskrenog izvinjenja, već pokušaja da se promeni istorijska presuda, što ne da će teško zadobiti poverenje suseda, nego neće steći ni oproštaj naroda sveta.
Mi naglašavamo važnost sećanja na istoriju, a ne želimo da ovekovečimo mržnju, nego da „istorija bude ogledalo za budućnost”. Kina i Japan, kineski i japanski narod mogu biti samo prijatelji, ne mogu prkositi jedan drugom. Unapređenje kinesko-japanskih strateških i uzajamno korisnih odnosa u skladu sa osnovnim interesima dve zemlje i dva naroda doprinosi očuvanju mira u regionu, stabilnosti i razvoju celokupne situacije. Međutim da bi se postigao zdrav i stabilan razvoj kinesko-japanskih odnosa potrebno je da japanska strana zajedno sa kineskom stranom zajednički radi i ulaže napore. „Kupovinom ostrva” japanska vlada kontrira očuvanju velikih interesa kinesko-japanskih odnosa.
Trenutno mračna situacija koja vlada u kinesko-japanskim odnosima potpuno i jednostrano je izazvana od japanske strane. Japanska strana treba da razmisli, promeni svoje pogrešne odluke i vrati se rešavanju kontroverzne situacije putem pregovora i dijaloga.
Ambasador NR Kine u Republici Srbiji
Džang Vansjue
objavljeno: 17.11.2012.
