Izvor: Vostok.rs, 21.Apr.2011, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pozitivni odgovor na nuklearno pitanje

21.04.2011. -

Može li danas nuklearna energetika da bude bezbedna? U poslednjih mesec i po, posle havarije na nuklearnoj centrali Fukušima-1, ovo pitanje više puta je postavljano. Na godišnjicu havarije u Černobilju na njega odgovaraju pozitvno.

Da nebo iznad Černobilja ponovo postane vedro – takav je lajtmotiv istupanja učesnika Kijevskog samita za bezbedno i inovaciono korišćenje nuklearne energije. Zemljama donatorima pošlo je za rukom da sakupe 550 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << miliona evra za izgradnju novog sarkofaga za reaktor Černobiljske nuklearne elektrane. Glavno pitanje na dnevnom redu samita je sprečavanje novih katastrofa. Posle havarije na japanskoj centrali Fukušima-1 njegova aktualnost je još očiglednija.

Posledice havarije u Černobilju i Fukušimi su globalne, i danas treba revidirati osnovna pitanja korišćenja civilne nuklearne energetike, smatra generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

Došlo je vreme da se kardinalno revidiraju standardi nuklearne bezbednosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. Glavi prioritet treba da bude bezbednost nuklearnog objekta. Za to treba da odgovara vlada zemlje.

Po mišljenju generalnog sekretara UN, jedan od važnih problema postala je zavisnost rada reaktora od prirodnih uslova. Nuklearni objekat treba da se suprotstavi stihiji – zemljotresima, požarima, uraganima. Ne treba zaboravljati danas na faktor kao što su teroristički napadi. Ban Ki Mun je izveo kratku, ali obuhvatnu formulu: zaštita od spoljnog delovanja jednaka je bezbednosti stanovništva.

Danas se u svetu grade 62 nuklearne elektrane. Ukupno je pušteno 443 nuklearne elektrane. Među njima ima onih koje se nalaze u zonama seizmičke aktivnosti.

Rusija ostaje lider u izgradnji nuklearnih centrala u čitavom svetu. Nuklearna energetika je lokomotiva razvoja savremenih tehnologija, istakao je na samitu ruski potpredsednik vlade Igor Sečin.

Bez obzira na težinu posledica havarija na nuklaernoj centrali, mi smo ubeđeni da nuklearna energetika mora da se razvija i razvijaće se. U Rusiji ne izaziva sumnju činjenica da i danas, i u perspektivi civilna nuklearna energetika predstavlja jedan od ekonomski najpovoljnijih izvora električne energije. Naravno, uz poštovanje odgovarajućih standarda prilikom projektovanja, razmeštanja, izgradnje i ekspluatacije atomskih centrala. Bez nuklearne energetike nemoguće je odgovoriti na izazov energetskog snabdevanja čovečanstva.

Za Rusiju prvenstveni zadatak danas je dodatna ocena bezbednosti aktuelnih nuklearnih centrala u ekstremalnim uslovima. Sve nuklearne centrale u zemlje koje rade podvrgnute su stres-testovima.

Proverili smo otpornost naših nuklearnih centrala na cunami visok 14 metara, zemljotres jačine 9 stepeni i niz testova. Uverili smo se da ruske tehnologije reaktora odgovaraju svim sistemima bezbednosti i garantuju da svi sistemi neće ispasti iz stroja.

Tehničke dokaze o pouzdanosti ruskih nuklearnih centrala nije čuo premijer Litvarnije Andrjus Kubiljus. Na samitu u Kijevu on je izrazio zabrinutost zbog izgradnje nuklearnih centrala u ruskom Kaljiningradu i Belorusiji. Da premijer Litvanije posle kritičkih primedbi nije napustio salu, on bio čuo za one savremene sisteme bezbednosti koji su primenjeni u projektima izgradnje Baltičke nuklearne centrale u Kaljiningradu, pored Litvanije, izrazio je žaljenje potpredsednik Sečin. Sve informacije on je obećao da uputi litvanskim kolegama u najskorije vreme.

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...