Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrebna hitna obuka za rad na mamografu
Juče u većini zdravstvenih ustanova, koje su dobile aparate kao donaciju, dogovarano kako što pre početi preglede. – Obuka radiologa, 200.000 dinara
Posle izjave ministarke zdravlja Slavice Đukić-Dejanović da postoji mogućnost oduzimanja mamografa iz donacije Vlade Japana, jer se ne koriste, u mnogim zdravstvenim ustanovama koje su dobile uređaje juče su organizovane konsultacije – kako što pre krenuti sa pregledima.
Ministarka zdravlja juče je pojasnila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će sa japanskim ambasadorom i donatorima uskoro razgovarati o nastalom problemu, naglasivši da je oko 30 aparata podeljeno ustanovama koje nemaju obučene radiologe i zato njihova iskorišćenost nije potpuna.
– Najozbiljnije radimo na tome da obezbedimo brzu edukaciju svih radiologa koji mogu da obave pregled. Problem je najizraženiji u malim sredinama, gde osoblje ne zna da radi skrininge na mamografima – dodala je ministarka zdravlja.
Dom zdravlja „Rakovica” jedna je od ustanova u kojoj ovaj aparat još ne radi, ali rukovodstvo napominje da će ga uključiti za nedelju dana.
Prim. dr Tanja Đukić-Janković, direktorka ove ustanove, objašnjava da su kroz obuku za rad na mamografu prošli radiolog i dva tehničara, da je instalirana oprema i da je nedostajao još jedan rendgen-tehničar da bi mamograf normalno funkcionisao.
– Zato smo morali da zaposlimo na određeno vreme jednog tehničara, kojeg moramo da plaćamo od sopstvenih sredstava. Svesni smo da je ovde reč o izuzetno važnoj metodi za naše pacijentkinje kako bi bolest bila otkrivena na vreme. Ali smo imali problema sa administrativnim procedurama, jer je nova metoda morala da dobije razne saglasnosti, poput one iz Instituta „Vinča”, pa zatim da se nabave reagensi – istakla je dr Đukić-Janković.
Prema nezvaničnim informacijama, svega tri ustanove u Beogradu rade preglede na mamografu onako kako treba, sa obučenim kadrovima bez zastoja i u kontinuitetu. Većina je sada prinuđena da od sopstvenih sredstava zapošljava stručnjake, plaća dvomesečnu obuku Institutu za onkologiju, koja košta 200.000 dinara za doktora i 50.000 za tehničara, ali to mora da radi sa zebnjom da ih neko neće prozvati zbog zapošljavanja na svoju ruku.
– Kod nas su doktor i medicinska sestra završili obuku u Institutu za onkologiju. Trenutno radimo tako da pacijentkinje upućuje ginekolog na pregled. Prema najavama, od 1. decembra će krenuti nacionalni program za rak dojke, pa ćemo tada snimke na disku slati na institut na čitanje. A sada to radi naš radiolog – kaže prim. dr Gordana Dragašević, direktorka beogradskog DZ „Stari grad”.
Kako ističe docent dr Dragoš Stojanović, direktor KBC „Zemun”, mamografija ne spada u hitnu dijagnostiku, pa je zato prioritet rad na rendgenu, ultrazvuku, skeneru...
– Za devet meseci uradili smo oko 900 snimanja na mamografu, od kojih je jedan iz donacije Japana. Ali, nama treba 15 stručnjaka, a imamo svega pet – dodao je dr Stojanović.
Oko 95 odsto stručnjaka iz ustanova gde je stigla donacija završilo je obuku u Institutu za onkologiju i radiologiju, tvrdi profesor dr Zoran Rakočević, direktor ove ustanove, a ostalih pet odsto u klinikama u Sremskoj Kamenici i Nišu. Za obuku kadrova po mentorskom sistemu zaduženi su lekari koji su dosad „očitali” minimum 3.000 snimaka.
– Direktori ustanova koji su dobili mamografe morali su bolje da se organizuju. Edukacije kadrova su krenule pre dve godine, čak ranije nego što su aparati stigli. Dosad je obuku završilo između 50 i 55 osoba. Oni sada mogu sami da čitaju snimke, a ako im je potrebna neka pomoć mi smo uvek tu. Čini se da se ustanove nisu organizovale na pravi način za takav rad, a pominje se da nisu imali dogovor sa RFZO kako će se to voditi. Na pregled mamografom čeka se oko mesec dana, a hitni slučajevi moraju odmah da budu snimljeni. Rezultati se dobijaju za nekoliko dana. I pokretni mamograf ima veliku ulogu, mnoge su žene pregledane u njemu. Trenutno se nalazi u Pančevu, pokvaren je i čim se zameni jedan deo biće u funkciji za koji dan – rekao je dr Rakočević.
Tužno je što je Srbija dobila mamografe, a nije ispunila svoju obavezu koja podrazumeva njihovo korišćenje i edukaciju kadrova, smatra prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije (LKS).
– Umesto da smo se pouzdali u naše resurse u okviru LKS-a, kolege radiolozi su hteli da idu u inostranstvo na obuku. Mi smo spremni da pomognemo i da organizujemo besplatnu obuku kadrova, a treba uključiti u to i privatni sektor. Samo je potrebna dobra volja nadležnih – smatra dr Radosavljević.
Na pitanje zašto RFZO ne finansira obuku lekara, u fondu ističu da oni plaćaju ugovorene usluge i plate lekara, a zdravstvena ustanova ili osnivač plaća obuku lekara.
------------------------------------------------------------------------------------
Najviše pregleda u Novom Sadu
U Domuzdravlja „Novi Sad” tvrde da su uradili najviše mamografija u Srbiji tokom prošle i ove godine i da je zahvaljujući preventivnim pregledima spaseno više od 100 života onima koji nisu ni znali da su bolesni.Zbog utvrđenog benignog i malignog raka dojkeoperisano je 69 žena.
– Jedan od načina da spasimo i produžimo život žena jeste skrining za rak dojke –mamografski pregled ciljne populacije žena od 45 do 69 godina. U Srbiji se danas u ranoj fazi otkrije svega od četiri do pet odsto karcinoma dojke, dok u svetu taj procenat iznosi i 30 odsto. U avgustu prošle godine, ambasador Japana Tošio Cunozaki i predstavnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju za Balkan Satoru Kurosava pustili su u rad analogni mamograf u našoj ustanovi uz komoru za suvo razvijanje filmova, jedan negatoskop i CR sistem. Donacija za nas je vredna oko 70.000 evra.U 2011. godini preko kol-centra je pozvano više od 35.000 žena da dođu i obave preventivni mamografski pregled. Urađeno je 15.140 mamografija, a na dalju dijagnostiku je upućeno 120 žena, od kojih je operisano 69 – objašnjavaju u DZ „Novi Sad”.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 29.11.2012.
