Izvor: Blic, 20.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda kojoj je teško odoleti
Pisac Dragoslav Mihailović i Nacuki Ikezava, japanski književnik, otvorili su 53. međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Preko 800 izdavača iz Srbije i više od 25 stranih zemalja predstaviće publici obilje izdanja, brojne domaće i strane pisce, izložbe, okrugle stolove, predavanja" O svojim očekivanjima za „Blic” govore Gojko Božović, Ljubomir Simović, Vasa Pavković i Zoran Hamović.
Najveća regionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manifestacija posvećena knjizi po pravilu budi ogromnu pažnju, a prate je, uobičajeno, i razni komentari - od pohvalnih do kritičkih, pa i kritizerskih. No, kako god - Sajam knjiga treba (obavezno) posetiti.
Gojko Božović, pisac, veruje da će ovogodišnji sajam knjiga biti jedan od najupečatljivijih događaja u našem kulturnom, javnom životu. „Bivao je to i ranijih godina, a ove to obećava više od 800 izlagača iz zemlje i sveta, devet izložbi od kojih je jedna posvećena temi Sajma „Dva veka Velike škole”, niz programa" Očekujem preko 150.000 posetilaca i nekoliko hiljada novih knjiga iz najrazličitijih oblasti. Mislim, da je jedna od velikih vrednosti Sajma susret čitalaca sa domaćim i stranim piscima (biće ih petnaestak). Kada je o knjigama reč, izdvajam Kristofera Rajnsmajera čiji novi roman („Geopoetike”) s posebnom pažnjom iščekujem, kao i romane Karlosa Fuentesa „Srećne porodice” i „Odlazak od kuće i povratak kući” Đerđa Konrada, zatim pesničku zbirku „Đavolov drug” Novice Tadića, zbirku priča Davida Albaharija „Svake noći u drugom gradu” i novi roman Vave Petkovića „Savršeno sećanje na smrt”.
Od kapitalnih dela, kojima Sajam ume prijatno da iznenadi, moja pažnja je, za sada, usmerena na Enciklopediju srpskog naroda i Istoriju srpske heraldike Zavoda za udžbenike.
Po rečima uglednog književnog kritičara i prozaiste Vase Pavkovića, na Sajam knjiga ne samo da treba otići „zbog novih i starih knjiga, atmosfere, susreta nego mu se treba i što više vraćati”. Pavkovića najviše zanima domaća književnost.
„S posebnom radoznalošću čekam novi Basarin roman ('Dereta’), Vavino nedavno objavljeno 'Savršeno sećanje na smrt’ je vrsna knjiga"’Stubovi kulture’ su zaista hvale vredan izdavač kada govorimo o savremenoj srpskoj književnosti. Poslastica ovogodišnjeg sajma svakako su Odabrana dela Ljubomira Simovića u 12 knjiga ('Beogradska knjiga’).”
Pomenuti bard ovdašnje književnosti Ljubomir Simović za „Blic” kaže da će svoju pažnju na ovogodišnjem sajmu, između ostalog, usmeriti na izdavače iz bivših jugoslovenskih republika. „Govorimo jednim jezikom, bez obzira na to kako ga ko zvao, srodno je tlo na kome živimo i mene zaista zanima ta spisateljska scena.”
Po rečima Zorana Hamovića, jedno od uistinu hvale vrednih izdanja koje se pojavljuje na ovogodišnjem sajmu jeste „Zenit” Irine Subotić i Vidosave Golubović: „Zaista monumentalno izdanje Narodne biblioteke, izuzetno važan projekat koji povezuje i prikazuje ne samo zajedničku književnost i jezički diskurs nego kulturu i kreativnu energiju prostora. Za čitalačku publiku interesantnija su određena, konkretna izdanja, ali mislim da su forumi, okrugli stolovi, rasprave takođe izuzetno važni. ”
Među brojnim naslovima na koje bi valjalo obratiti pažnju svakako su prva dva toma desetotomne Istorije čovečanstva („Mono&Manjana”) „Praistorija” i „Azija”. „Clio”, između ostalog, objavljuje „Teoriju mitologije”, „Virtuelnu umetnost” Olivera Graua, „Uspon zapadnog hrišćanstva” Pitera Brauna, „Arhitekturu pozorišta XX veka”" „Geopoetika” će predstaviti „Nepomični život” Nacuki Ikezave, japanskog pisca koji otvara Sajam, novi roman Orhana Pamuka „Muzej nevinosti”, najnovije delo kultnog pisca Džulijana Barnsa „Nije to ništa strašno”, zatim i „Prah, istorija sitnog i nevidljivog” Džozefa Amata, štampana u ediciji „Intimna istorija”"
Nagrada
To što ću večeras otvoriti Sajam knjiga smatram nagradom. To je manifestacija do koje zaista mnogo držim, ona je vrlo bitna za ovdašnju kulturu, a i veliki sam ljubitelj Sajma. „Kad smo već kod sajma, godinama smo Mihiz, Vladeta Janković, Milinko Đorđević, svojevremeno i Bora Pekić, u vreme Sajma ili povodom njega, kako vam se više sviđa, išli na sjajne ručkove, tačnije druženja. Godine '93. u vreme one nesrećne inflacije nas četvorica, bez Pekića, zasedosmo za sto, ispričasmo se, pojedosmo i popismo. Kad je došlo vreme plaćanja, došlo je bezmalo do revolveraškog obračuna ko će da plati. Mihiz i ja smo tvrdili da to moramo biti mi jer su nam upravo objavljene nove knjige. S istim argumentom podviknuli su Vladeta i Milinko. Povadismo hrpu novčanica na sto, kao da je iza nas višednevna uzbudljiva pokeraška partija. Kada je došao konobar i prebrojao novac, ošinuo nas je pogledom gotovo nas grdeći što nema dovoljno. Izvadih spasonosnu novčanicu od 100 maraka. Danas sam sklon da posumnjam kako nas je neki od „doušnika” današnjeg Saveta Sajma tada, i ne samo tada, špijunirao i, znajući koliko će mi to i šta značiti, pozvao da večeras otvorim svetkovinu knjige”, kaže za „Blic” poznati književnik Dragoslav Mihailović.
„Kođiki”
Zemlja gost ovogodišnjeg Sajma knjiga - Japan nizom manifestacija predstaviće svoju bogatu književnost, kao i domete u drugim oblastima stvaralaštva. No, kada je o knjigama reč, ovdašnja publika će imati prilike da se upozna sa najstarijim delom ove kulture, knjigom „Kođiki” (Zapisi o drevnim događajima). Reč je o tekstovima bez kojih se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji jer su oni izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije - šinto, koja nudi pogled na svet sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija. „Kođiki” je nastao 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige.
