Izvor: RTS, 27.Mar.2014, 18:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola veka iščekivao smrt u zatvoru

Na slobodu je u Tokiju pušten Ivao Hakamada (78), zatvorenik sa najdužim stažom na "putu za vešala". Sud ga je pre 48 godina proglasio krivim za četvorostruko ubistvo. DNK analizom utvrđeno da je materijalni dokaz koji ga je teretio neosnovan. Odobreno je ponavljanje procesa.

Hakamada je uhapšen daleke 1966. godine pod sumnjom da je ubio četvoročlanu porodicu, a smrtna kazna koja mu je ubrzo izrečena potvrđena je na višim sudskim instancama 1980. godine, nakon čega >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je stavljen na listu za pogubljenje.

Policija i tužilašto teretili su Hakamadu, radnika prehrambenog preduzeća "Kogane" u gradu Šimizu u prefekturi Šizuoka, da je provalio u dom direktora firme, te tokom pljačke usmrtio njega, njegovu suprugu i dvoje dece i potom tela zapalio.

Ponovljenim veštačenjem krvi nedavno je, putem DNK analize, utvrđeno da komad odeće koji je bio glavni materijalni dokaz koji je teretio Hakamadu za zločin nije pripadao njemu. Usled toga, Vrhovni sud u Šizuoki danas je doneo odluku kojom se odobrava ponavljanje procesa protiv Hakamade i pustio ga da se brani sa slobode.

Brutalni zločin u mestu Šimizu desio se tokom noći 10. juna 1966. godine. Ugljenisani leševi i spaljeni stambeni objekat znatno su otežavali rasvetljavanje slučaja.

Ipak, istražitelji su procenili da je masakr morao počiniti neko iz firme, a sumnja je pala na Hakamadu, koji je tada živeo u radničkom domu tog preduzeća u blizini direktorove kuće i koji je kao bivši profesionalni bokser policiji delovao kao agresivna osoba koja je u stanju da ubije. Kod njega je pronađena pidžama sa malim flekama od krvi koja je produbila sumnje i dovela do hapšenja.

Hakamada se branio da je krv na pidžami njegova i da je tu dospela jer se isekao na metal tokom pokušaja da sa kolegama ugasi požar. On je u policiji uporno i dugo negirao umešanost u zločin gotovo, ali je posle višenedeljnog ispitivanja koje je trajalo između 12 i 16 sati dnevno potpisao priznanje, zbog čega je izveden na sud.

Pred sudijom Hakamada se izjasnio nevinim, tvrdeći da je njegovo priznanje bilo iznuđeno pod prisilom. U nedostatku materijalnih dokaza, činilo se da će biti oslobođen. Međutim, u toku suđenja, nešto više od godinu dana nakon zločina, u jednom rezervoaru u krugu fabrike jednog dana je iznenada pronađeno pet komada krvave odeće.

Za jedan od njih, belu majicu kratkih rukava, istražni organi su tvrdili da odgovara drugoj odeći koja je nađena u Hakamadinoj sobi i da na sebi, pored krvi jedne od žrtava i ima fleke sa njegovom krvlju. Sud je to uzeo za dokaz o Hakamadinoj krivici i dodelio mu najtežu kaznu.

Odbrana je, međutim, taj dokaz dovela u pitanje, jer je uz druge nelogičnosti, krvava odeća otkrivena u rezervoaru bila manja od broja odeće koju nosi Hakamada. Kada je 1981. Hakamadi, nakon 15 godina provedenih u zatvoru, potvrđena smrtna kazna na vrhovnom sudu prefekture Šizuoka, odbrana je zatražila ponavljanje čitavog suđenja ukazujući na verovatnoću da je taj dokaz podmetnut.

Međutim, zahtevi za ponavljanje procesa odbijeni su više puta tokom naredne tri decenije, a Hakamada je sve to vreme proveo u Pritvornoj jedinici Tokio, kaznenom objektu koji osim za pritvor osoba koje očekuju ili su na suđenju, služi i kao mesto za pogubljenja. Kontroverze u vezi sa dokazima dovele su do toga da izvršenje smrtne kazne bude odlagano, pa je živeći decenijama iza rešataka u tom, najvećem gubilištu u Japanu, Hakamada doživeo da uđe 2011. u Ginisovu knjigu rekorda kao osuđenik na smrt sa najdužim stažom u istoriji sveta.

Analiza DNK koja je otvorila put za ponavljanje procesa urađena je 2012. godine, a sudska procedura za puštanje na slobodu završena danas, 47 godina i devet meseci nakon hapšenja.

Mediji u Japanu prenose reči advokata odbrane da Hakamada nije promenio izraz lica kada mu je saopštena odluka Vrhovnog suda u prefekturi Šizuoka da bude pušten na slobodu.

Nakon skoro pola veka robije uz pretnju smrti, sloboda mu je delovala nestvarno.

Nastavak na RTS...