Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje nacionalni program za prevenciju raka
Više nego povoljan kredit je dobijen, deo novca je upotrebljen za projektovanje, a ostatak stoji u briselskoj banci
Japanska vlada želi da preispita šta je s njihovim donacijama jer neki uređaji – mamografi – koje su nam poklonili nisu u funkciji. Zato ćemo 13. decembra imati video-konferenciju s predstavnicima japanske vlade kada ćemo im predstaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta smo sve uradili zahvaljujući njihovim donacijama.
Sigurno je da ćemo intenzivirati aktivnosti što je možda dovoljan razlog da prihvate da nam pomognu da se aparati digitalizuju, a to pojeftinjuje tehniku čitanja nalaza, jer onda da ne moraju više da se koriste filmovi, kaže u intervjuu za „Politiku” prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja, objašnjavajući problem koji je nastao deo japanske donacije od 32 mamografa se i dalje ne koristi, jer na njima nema ko da radi.
Činjenica je da godišnje 1.600 žena umire od raka dojke koji je izlečiv. Da li je problem samo u obuci radiologa da bi se svi mamografi koji postoje u zemlji koristili?
Visoka smrtnost je centralni problem. Žene od 45 do 69 godina možda nikada nisu radile ni samopregled dojki, a kamoli išle na mamograf. Mi kasno dijagnostikujemo bolest, a treba je što pre otkriti. Sve nacionalne programe prevencije raka smo veoma intenzivirali. Naravno da ljudi koji su završili rendgenologiju znaju da rade na mamografu, ali svaki mamograf iziskuje i dodatnu obuku. I to nije tako veliki problem. Medicinski fakulteti i ustanove koje se time bave vrlo su raspoloženi da pomognu obnavljanje znanja iz te oblasti, i zato ćemo imati kontinuiranu obuku za sve one koji će se baviti mamografijama.
Da li postoji mogućnost da se ubrza nacionalni program za prevenciju raka dojke i grlića materice koji se najavljuju godinama?
Proširili smo prava na skrining za tri maligniteta: dojke, grlića materice i debelog creva. Planiramo da sledeće nedelje izmenimo propis i da dozvolimo i onima koji nemaju knjižicu i nisu osigurani da obave skrining. Od 10. decembra krećemo sa organizovanim skriningom u nekoliko sredina. Kada je reč o nacionalnom programu za prevenciju raka dojke prvo će se organizovati u Lazarevcu, Valjevu i beogradskim opštinama Paliluli i Starom gradu. A 2013. godine planiramo da to radimo u čitavoj zemlji. Kako će se žene pozivati, zavisi od sredine do sredine i od zdravstvenog obrazovanja ljudi koji će učestvovati.
Zbog čega se ne angažuju aparati i radiolozi u privatnim klinikama?
Ne znam koliko radiologa ima u privatnoj praksi. Pretpostavlja se da najviše njih radi i u državnim i u privatnim ustanovama, a ne treba zaboraviti da oni imaju skraćeno radno vreme zbog zaštite zdravlja. Činjenica je da Srbija nema dovoljno radiologa i da ne smemo da imamo problem saradnje s privatnicima.
Koje su vaše procene, kada će svi mamografi iz donacije biti u upotrebi?
Od 170 mamografa koji postoje u našoj zemlji, njih nekoliko nije u funkciji. Zdravstvene ustanove u Aleksincu i Knjaževcu je prihvatio KC Niš da potpomogne kadrom i organizacijom kako bi se aparati koristili. Negde je problem tehnički razlog, samo nedostatak filmova. Videli smo da negde ima stručnjaka, ali nema aparata, kao što je slučaj s Domom zdravlja u Kuršumliji, pa smo zato intervenisali da iz DZ Kraljevo aparat ustupe njima.
U zgradi KCS-a sedam spratova godinama stoji neupotrebljeno, dok u mnogim klinikama tvrde da nemaju mesta za lečenje pacijenata. Da li ćete učiniti nešto na tom polju?
Ako se ne bi uradila sanacija, stručnjaci kažu da bi se zgrada Kliničkog centra Srbije urušila. Takvu informaciju sam dobila. Od 2003. godine postoji priča da četiri klinička centra treba da se rekonstruišu. Dobijen je više nego povoljan kredit od Evropske investicione banke. Deo novca upotrebljen je za projektovanje, ostatak stoji u briselskoj banci i to je posebna priča. Svi naši partneri imaju potrebu da vide šta se dešava. To je jedan od naših prioriteta. Zato sam napravila kadrovske izmene. Plan nam je da u maju 2013. krene rekonstrukcija KC Niš, dva meseca kasnije KC Novi Sad, pa dva meseca kasnije KC Kragujevac. KCS će stići na red 2014. godine.
Izjavili ste da Institut za javno zdravlje „Batut” treba da postane budžetska institucija jer ne radi kvalitetno. Na šta konkretno mislite?
„Batut” treba da ima ulogu da „slika” zdravstveni sistem, da planira i analizira. Poslednjih 10 godina najviše su se bavili time da se obezbede plate za zaposlene, umesto da rade poverene zadatke. Zato treba da postane budžetska institucija i da se bavi onim što je neophodno.
Smatrate li da je potrebno vratiti konkurse za zapošljavanje. Pominjali ste i da ste čuli da postoje određene tarife za zapošljavanje?
Ubeđena sam da najveći broj ljudi savesno radi svoj posao, ali pominje se da negde postoje određene novčane tarife da bi se dobio posao. Moj predlog je da se uvede dobri, stari konkurs za zapošljavanje. Planiramo da s Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike 2013. godine izmenimo Zakon o radu i ubacimo tu stavku za zapošljavanje.
Specijalizacije iz radiologije za 28 lekara
Da li se razmišlja o proširenju broja specijalizacija za radiologe?
Donela sam odluku da svi koji su tražili specijalizaciju iz radiologije – mogu da je dobiju. Reč je o 28 lekara. To je za Srbiju veliki broj, ali, ipak, nije dovoljan. Neko treba da se bavi prevencijom, nego dijagnostikom, nego radioterapijom... Priča o tome da se zemlja voli jeste bitna. Ali, mladi ljudi koji dugo čekaju na specijalizaciju i treba da obezbede egzistenciju porodici ne treba da pretrpe kritiku ako napuste zemlju da bi sebi obezbedili bolji život. Treba popraviti ambijent života u Srbiji jer je odliv mozgova najveći problem.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 02/12/2012
