Izvor: Blic, 01.Apr.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Platu poklonio Japancima
NOVI SAD - Profesor fizičkog iz Siriga Danilo Bobić odlučio je da celu martovsku platu donira za pomoć nastradalim ljudima u Japanu. Bobić radi kao upravnik u Sportskoj hali u Temerinu i odlučio je da pokloni platu između ostalog i zato što je prošlog leta upoznao i ugostio Japanca Kanazuri Marusa dok je na proputovanju po svetu prolazio kroz Srbiju.
- Video sam čoveka ispred prodavnice u Sirigu koji me je pitao gde bi mogao da postavi šator kako bi prespavao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Već je padao mrak i ja nisam znao gde da ga uputim, a da budem siguran da će on biti bezbedan. Ponudio sam mu da prespava kod mene, ostao je to veče i sutradan je nastavio put biciklom po Evropi - priča Bobić. Tokom druženja saznao je da se njegov gost iz Japana bavi dizajnom i često putuje.
Ljudi važniji od patika
Danilu Bobiću plata je jedini prihod.
- Znam da mogu mesec dana da se hranim kod roditelja, ne moram da kupim nove patike, niti da izlazim. Za te pare oni ne mogu da nahrane hiljade ljudi, ali neka kupe samo hleb, pa je i to nešto - skromno kaže humani profesor iz Siriga, nadajući se da će njegov prijatelj Kanazuri Maruse ove godine doći na „Egzit" i da će se ponovo videti.
- Kanazurijeva baza je u Beču, a roditelji i familija žive u Japanu. Kada nakupi dovoljno para od prodaje tašni koje dizajnira, biciklom putuje po svetu. Prošlog avgusta, kada smo se upoznali, putovao je od Kaira nazad u Beč. Bio je prvi put u Srbiji i nije zna šta da očekuje od ljudi, a na raznim mestima doživljavao je i da ga teraju i vijaju. Ipak, nije se iznenadio ponudom da bude naš gost - priča Bobić.
Ispostavilo se da su momci gotovo vršnjaci jer Danilo ima 29 godina, a Kanazuri 25. Bobić kaže da nije bilo ni jezičke barijere jer su pričali engleskim jezikom.
- Tu su bili i moji roditelji i svi su se trudili da komuniciraju. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo. Kanazuri je sutradan nastavio put Beča na biciklu, ali smo ostali u kontaktu posredstvom „Fejsbuka" i čujemo se telefonom - objašnjava Bobić.
Od kako je nesreća zadesila Japan, dvojica prijatelja se uopšte nisu čula. Danilo pretpostavlja da je sve u redu jer Kanazuri uglavnom ne živi u Japanu. Retko je na „Fejsbuku", ali pretpostavlja da bi se njegov drug javio ako nešto nije u redu.
- Ono što me je nateralo na ovakvu odluku leži u svima nama, shvatanje da je ljudski život najvredniji produkt planete Zemlje. Svi udišemo isti vazduh, grejemo se zajedničkim suncem i radujemo se postojanju. Naša ravnopravnost bi trebalo da se ogleda u saosećanju i pomoći kada neko pati. Upravo iz tih razloga osećam potrebu da pomognem. Poštujući tradiciju i mentalitet japanskog naroda, gledam slike užasa koji ih je snašao i shvatajući da je to, iako hiljadama kilometara daleko, u stvari moje dvorište i moj rod, obaveza mi je da nekako reagujem. Mart koji je mnogim žiteljima Japana uništio snove i čitav život, posvećujem u potpunosti pomoći njima - napisao je Danilo Bobić u pismu kojim traži da se njegova martovska plata u JKP „Temerin" uplati na račun Ambasade Japana.
Iako zna da njegovih 25.000 dinara neće mnogo promeniti u životu ljudi koji su postradali, smatra da će možda nekim drugim ljudima dati podsticaj da isto ili slično postupe.
