Izvor: Ekologija.rs, 25.Maj.2015, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne pukotine u nuklearnim reaktorima
Japan se i danas, četiri godine kasnije, još uvek bori sa posledicama katastrofe u Fukušimi. A kakva je situacija u Evropi? Pukotine u belgijskim atomskim reaktorima zabrinule su stručnjake…
U reaktorskim sudovima belgijskih nuklearnih elektrana Doel 3 i Tihange 2 stručnjaci za koroziju našli su više hiljada pukotina. Moguće je da su one nastale usled dosad nepoznatog fenomena zamora materijala. Ali, pošto se u takvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << sudovima odvija lančana reakcija, pukotine predstavljaju rizik za bezbednost. Sudovi se nalaze pod visokim pritiskom i nestabilnost koju izazivaju pukotine mogla bi da dovede do oslobađanja radijacije za katastrofalnim posledicama.
Japan se i danas, četiri godine kasnije, još uvek bori sa posledicama katastrofe u Fukušimi. A kakva je situacija u Evropi? Pukotine u belgijskim atomskim reaktorima zabrinule su stručnjake…
Posledice pukotina u belgijskim atomskim reaktorima mogle bi biti „problem za čitavu nuklearnu industriju“, rekao je Jan Bens, generalni direktor belgijskog Zavoda za kontrolu nuklearnih elektrana FANC. Otkriće zamora materijala je pitanje od svetske važnosti. „Bio bih zaista iznenađen kada bi se pokazalo da se to nije pojavilo nigde drugde“, kaže specijalista za koroziju metala Valter Bogarts sa Univerziteta u Levenu. On smatra da je problem korozije u čitavom svetu potcenjen.
Digbi Mekdonals zajedno sa Bogartsom analizira pukotine u nuklearnim reaktorima i savetuje vlasnike atomskih elektrana i državne nadzorne organe da ponovo provere stanje u nuklearkama širom sveta. „Svi vlasnici nuklearki bi na to trebalo da se obavežu“, kaže Mekdonald: „Rezultati ispitivanja bi mogli biti bezazleni – ili pak tako zabrinjavajući da bi reaktori mogli da budu i zatvoreni“.
Poznato je da u reaktorskim sudovima pod uticajem pritiska, temperature i radijacije dolazi do zamora materijala. U belgijskom Centru za nuklearna istraživanja u Molu je ustanovljeno „da materijal usled radioaktivnog zračenja slabi u mnogo većoj meri nego što se dosad pretpostavljalo“, kaže Hajnc Smital, nuklearni fizičar i specijalista za atomsku energiju organizacije Grinpis.
Prema saznanjima stručnjaka, u zidove reaktora bi mogao da prodre vodonik. Tako bi se povećao unutrašnji pritisak u čeliku, a to bi moglo da prouzrokuje devijacije materijala i pukotine veličine od nekoliko milimetara „pa do sedam centimetara“, kako kaže Smital. U belgijskom reaktoru Doel 3 stručnjaci su ultrazvukom testirali ukupno 13.047 pukotina i 3149 pukotina u reaktoru Tihange 2. Reaktori su trenutno van pogona i na zna se da li će ikada ponovo proraditi.
Zamor materijala u tim reaktorima imaće i političke posledice. Sada će morati da se ispitaju i drugi reaktori širom sveta i moglo bi doći do talasa zatvaranja nuklearnih elektrana. Grinpis je do tačnih rezultata ispitivanja došao preko suda. „Trenutno se o svemu još pregovara; no, nazire se već da je u pitanju vrlo osetljiva tema i da bi ova priča mogla da ima velike posledice po čitavu atomsku industriju“. Grinpis traži da se ispitaju svi svetski reaktori.
Nemačko ministarstvo za žitovnu sredinu je saopštilo da će hitno stupiti u kontakt sa belgijskim nadzornim organima i ispitati u kojoj meri saznanja iz Belgije mogu da budu korisna i u Nemačkoj.
Organizacija Grinpis smatra i da rezultati ispitivanja iz Belgije govore i o sve većoj opasnosti koju predstavljaju stare nuklearne elektrane. Prosečna starost tih elektrana u svetu iznosi 29 godina. „One više nisu na aktuelnom tehničkom nivou što može biti opasno čak i u slučaju modernizacije“, kaže Hajnc Smital: „Sada nam je potreban scenario za stavljanje reaktorâ van pogona. Svaka zemlja bi trebalo da ima takav plan.“
Izvor: DW
.jpg)
