Izvor: RTS, 11.Maj.2017, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odalović: Novcem od sukcesije možemo da kupimo stanove za diplomate
Novac dobijen od prodaje naših diplomatskih objekata u inostranstvu, a koji su predmet sukcesije pet zemalja bivše SFRJ, trebalo bi da bude namenjen za kupovinu i izgradnju stanova u kojima će živeti srpske diplomate tokom rada u inostranstvu, kaže za "Tanjug" generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović.
Veljko Odalović ističe da će u narednom periodu, nakon prve faze prodaje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pet objekata u Americi, Nemačkoj, Japanu i Švajcarskoj, (procenjena vrednost oko 80 miliona dolara), Ministarstvo spoljnih poslova predložiti Vladi Srbije, da se deo dobijenog iznosa novca uloži u kupovinu stanova za diplomate u kojima će živeti tokom rada u inostranstvu.
"Prodajom objekata može se rešiti pitanje kupovine stanova našim zaposlenima, jer paralelno sa time što moramo da obezbedimo objekte za naša predštavništva u svetu, moramo da obezbedimo i stanove za naše zaposlene", kaže Odalović i napominje da je Srbija i dalje podstanar u zemljama regiona, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.
Odalović kaže da kupovinom objekata Srbija dobija trajno vlašništvo, te da je godinama unazad mnogo novca "pušteno niz vodu".
"Verujem da će Vlada imati za ovo razumevanja jer kad god usvajamo godišnji budžet gledamo gde mogu da se smanje troškovi. Verujem da ćemo od budućeg predsednika države imati podršku. Ovo je model dugoročnog strateškog i racionalnog razmišljanja, jer će se na taj način značajno uštedeti sredstva za budućnost", rekao je i dodao da se često dešava, da vlasnik objekta u kojem je diplomatska misija Srbije u jednom momentu odluči da ga proda, iako zakup traje.
Odalović je kazao da je šest stambenih jedinica za zaposlene u DKP nedavno izgrađeno u Budimpešti i time je, kako je istakao, prestala potreba za zakupom.
Prema njegovim rečima, do sada je od 123 identifikovana objekta (procenjena vrednost 262 miliona dolara), ostao još 51 objekat da se podeli, a njihova je vrednost oko 110 miliona dolara.
Kvote za prodaju nepokretnosti su utvrđene međudržavnim sporazumom iz 2001. godine sa zemljama sukcesorima iz bivše SFRJ, a Srbija prema dogovoru treba da dobije 39,5 odsto novca posle prodaje nekretnina.
Rekao je i da kako proces sukcesije odmiče, tako se pojavljuju brojni problemi, te da se otkrivaju mnoge mane tog Sporazuma.
"Kada je 2001. godine ratifikovan Sporazum, ono što nismo znali je da je pun mana, što skrivenih, što vidljivih problema. U protekle dve godine smo se fokusirali na rešavanje svih otvorenih pitanja koja do tada nisu bila rešena, i to za oko 16 objekata koji je po raznim rezolucijama trebalo da pripadnu državama sukcesorima", kaže Odalović.
Ono što je ostalo da se proda, prema njegovim rečima, to je i najkomplikovanije i najteže.
"To su objekti u Moskvi, Nju Delhiju, Braziliji i Dar es Salamu u Tanzaniji, i tu smo naišli na sijaset teško rešivih problema", ističe Odalović.
Ističe primer nekretnine u Moskvi za koju kaže da je problem u tome što je prema starom sporazumu SSSR i FNRJ Jugoslavija trebalo da obezbedi zemljište na kojem bi Rusija u našoj zemlji gradila ambasadu.
"Rusija je tada po principu reciprociteta nama dala prostor u Moskvi gde smo mi izgradili naš objekat. S obzirom da je Beograd dao zemljište, nije moguće deliti imovinu u Rusiji na ravne časti sa ostalim zemljama. Jer to su bila naša ulaganja, mi smo dali zemljište u Beogradu", napominje Odalović, te dodaje da slični problemi postoje i u Indiji i Brazilu.
Kad je reč o objektu u Njujorku, u kojem je Misija pri UN, a koji je procenjen na oko 50 miliona dolara, Odalović kaže da u ovom momentu nema zainteresovanih kupaca.
"Srbija je za ovaj objekat i njegovo održavanje do sada dala tri miliona dolara kako bi stan ostao funkcionalan za moguću raspodelu. Kada se taj objekat bude prodao, dogovoreno je sa sukcesorima, prvo će se od dobijenih sredstava Srbija namiriti za ono što je uloženo u njega tokom godina", objašnjava generalni sekretar.
Kaže i da objekat u Tokiju, koji je procenjen na 11 miliona dolara, mora hitno da se proda, jer su tamošnje lokalne vlasti poručile da se zgrada nalazi na takvom području, da ne bi izdržala zemljotres.
U Frankfurtu, navodi dalje Odalović, problem je u sporazumu o doživotnom izdržavanju sa vlasnikom objekta koji Srbija koristi.
Isto tako, kaže on, problem postoji i u Kopenhagenu, jer su vlasti danske prestonice poručile da će nam dati da ga i dalje koristimo, ali su procenili da u narednom periodu treba da uplatimo dva miliona evra. Slično je u Poljskoj, dodaje, gde je za nastavak korišćenja zgrade ambasade potrebno platiti 3,9 miliona evra.
Kako kaže, apsurdna je i situacija da u Australiji jedne zgrade jednostavno nema, a da su neke zgrade po Africi, u zemljama koje su bile zahvaćene ratom i sukobima, promenile vlasnike.
"Zbog svega ovoga, moraćemo da sa spiska potraživanja sukcesora, brišemo neke nekretnine, jer jednostavno neki objekti ne postoje u realnosti pa čak ni na papiru. Jedan broj promenio je vlasnički status i takođe neće moći da se nađe u podeli na način definisan ranijim ugovorima", naveo je Odalović.
U međunarodnom sporazumu, objašnjava, stoji na primer, i da je objekat u Bukureštu kupila Kraljevina Srbija, ali u dokumentaciji podatak o kupovini ne postoji.
Podela imovine koju je posedovala Jugoslavija precizirana je kroz sedam aneksa: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, finansijska potraživanja i dugovanja, arhiv, penzije, dugovanja i privatna svojina.
"Srbija je vratila oko 98 odsto umetničkih dela po kriterijumu da umetničko delo pripadne zemlji iz koje je umetnik", rekao je Odalović i istakao Aneks B u kojem se najviše odmaklo u realizaciji.
Od podeljenih objekata, prema ovom aneksu, Srbija je dobila 30, Hrvatska 18, Slovenija i Bosna i Hercegovina po 10, a Makedonija četiri objekta.
