Izvor: Politika, 21.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Černobila do Fukušime
Neke radikalne promene u odnosu prema nuklearnoj energiji teško je očekivati
Japanska nuklearna elektrana Fukušima 1 građena je sedamdesetih godina, ali projektovana je tako da može da izdrži zemljotres poput ovog koji se dogodio u njenoj blizini. Ono što projektanti očigledno nisu predvideli to je poplavni talas visok deset metara koji je i izazvao ovu krizu u nuklearki. Posle potresa došlo je do prekida >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napajanja Fukušime strujom, a da bi pumpe koje obezbeđuju protok vode za hlađenje reaktora mogle i dalje da rade uključeni su dizel generatori. Međutim, neposredno posle toga nastupa cunami i potapa i gasi dizel generatore. Bez napajanja strujom i bez dizel generatora, u Fukušimi 1 je uključen preostali predviđeni izvor napajanja, električni akumulatori, ali oni su mogli samo izvesno vreme da obezbede rad pumpi. Tako je elektrana ostala bez struje, pumpe više nisu bile u pogonu i počeo je proces pregrevanja nuklearnog goriva.
Neočekivani dodatni poremećaj iz prirode, u vidu cunamija je, dakle, pouka za sve nuklearne elektrane na obalama okeana. I verujem da će sve i preispitati taj sigurnosni aspekt svog rada. Kao i sve druge situacije koje mogu nastati ne samo zbog katastrofalnog zemljotresa nego i zbog niza drugih nepredviđenih događaja. Takav nepredviđeni događaj je doveo do havarije u SAD na Ostrvu Tri Milje (1979), kada se jedan ventil nije zatvorio a trebalo je da se zatvori i tako je došlo do curenja vode u zaštitnu reaktorsku zgradu. Operateri to nisu mogli da uoče, zatim nisu mogli da otkriju šta je uzrok curenja, preduzeli su neke pogrešne korake i deo radioaktivnog jezgra se istopio. Ali ispuštanje radioaktivnog materijala je bilo minimalno.
Za razliku od Černobila (1986) kada je došlo do velike havarije, zbog koje su sigurnosni sistemi u svim elektranama takođe dodatno preispitivani i poboljšavani.
Sad će se posle Fukušime dogoditi nešto slično, mada treba imati u vidu to da ova japanska centrala spada u takozvanu drugu generaciju, dok se sada grade elektrane ,,treće“ ili ,,treće plus“, pa i ,,treće plus plus“ generacije, koje uzimaju u obzir i taj najnepovoljniji scenario – da se istopi nuklearno jezgro. Naime, ove elektrane imaju ispod reaktorskog suda specijalno korito koje može da posluži kao ,,hvatač jezgra“. Naravno, ako bi se jezgro istopilo, što je najgori mogući scenario.
Posle udesa Fukušime, antinuklearno raspoloženje, koje i inače u svetu postoji, samo će se pojačati. Aktivisti ovih organizacija će japanski udes iskoristiti za dodatnu propagandu, a i u najširoj javnosti ovo što se događa pojačaće uverenje da je upotreba nuklearnih elektrana opasna i štetna.
S druge strane, treba imati u vidu i to da mnoge razvijene ekonomije ne mogu bez nuklearnih elektrana. U Francuskoj se 80 odsto električne energije proizvodi iz ovih izvora. Francuzi su i značajni izvoznici struje, a reč je o stabilnom izvoru koji je i u Japanu, iz dosadašnjih 56 reaktora, obezbeđivao 30 odsto električne energije. Snaga tih 56 japanskih reaktora je 48.000 megavata, skoro sedam puta veća od ukupne snage elektroenergetskog sistema Srbije. Takođe, SAD imaju 104 nuklearke. Posle incidenta na Ostrvu Tri Milje Amerikanci su prestali da grade nove nuklearke ali su postojeće dograđivali. U Kini je u izgradnji više od 25 novih nuklearki, tako da je teško zamisliti da će se svet odreći ovih elektrana.
Pa i to što su u Nemačkoj ovih dana zaustavili rad starih nuklearki to je više politička odluka, da bi se pokazalo da se postupa preventivno. Što se naše odluke o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana tiče, svakako da ovo nije trenutak za njeno preispitivanje. Verujem i da će se posle havarije u Japanu posebno preispitivati sigurnost nuklearki na morskim obalama. Na primer, u Kaliforniji, koja je početkom prošlog veka doživela veliki zemljotres, postoje dve nuklearne elektrane.
Koncept sigurnosti će se svuda preispitivati. Ali neke radikalne promene u odnosu na ovaj izvor energije teško je očekivati, pogotovo što se poslednjih godina intenzivno radi na smanjenju emisija ugljen-dioksida, kao gasa koji izaziva efekat staklene bašte i globalno zagrevanje, a termoelektrane su važan uzrok tome.
To šta će se dešavati s nuklearnim elektranama u svetu zavisi i od ukupnih posledica nuklearne havarije u Japanu, mada je ovde reč kako o ekološkom, tako i o ekonomskom pitanju.
*Profesor Mašinskog fakulteta BU, Katedra za termoenergetiku, Odeljenje za generatore pare i nuklearne reaktore
Vladimir Stevanović
objavljeno: 21.03.2011
