Izvor: Politika, 14.Apr.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearna goropad
Protivrečni zvanični izveštaji iz Fukušime unose još veću zabunu, pa i najnoviji da je udes poistovećen sa nesrećom u Černobilju
Vilijam Šekspir je ukrotio goropad krajem 16. stoleća. Hoće li Japanci uskoro svoju „nuklearnu goropad” u Fukušimi?
Protivrečni zvanični izveštaji sa samog poprišta unose još veću zabunu: jer čas preuveličaju, čas umanje razmere udesa. I tako je maltene od prvog dana, što dodatno osnažuje podozrenje i upućenih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neupućenih. Najnovija procena poistovećuje japanski udes sa stradanjem u Černobilju 1986. godine, iako navodi da je iscurela tek desetina zračenja u poređenju s najvećim do sada mirnodopskim nuklearnom nesrećom!
Koliko je to verodostojno?
Profesor dr Jasmina Vujić, prva žena rukovodilac katedre za nuklearno inženjerstvo na jednom od deset najcenjenijih američkih univerziteta, u Berkliju, smatra da se glavni razlog za izricanje takvog suda krije u iznosu ispuštene radioaktivnosti u okolinu.
U suštini, to su dva različita događaja. Zašto?
Prvo, japanska atomska centrala nalazi se na obodu Tihog okeana, u slabo naseljenom području, dok je ukrajinska (u to vreme sovjetska) bila smeštena je u gusto načičkanom području maltene usred evropskog kontinenta. Otuda tolika nesrazmera u nepovoljnom učinku na okolno stanovništvo.
Drugo, Sovjeti su protraćili tri dana oklevajući da obaveste i isele okolno stanovništvo i ne dostavljajući mu tablete s jodom za zaštitu zdravlja (zabeleženo je gotovo 4.000 slučajeva obolelih od raka štitne žlezde). Japanci su smesta naredili da se žitelji u blizini evakuišu u udaljene i bezbedne krajeve, čime su predupredili neke posledice izlaganja radijaciji.
Treće, i po svojem izgledu i izradi pomenuta se postrojenja razlikuju: i u Fukušimi i na Ostrvu tri milje (gde je 1979. zabeležen najteži kvar u SAD) veći deo fisionog materijala zadržao se u reaktorskim posudama koje nisu bile oštećene ili barem to do sada još niko nije utvrdio.
Uvažena naučnica srpskog roda pretpostavlja da su se u odluku umešale političke okolnosti, zato što je japanskoj vladi zamereno da se nije najbolje snašla u trostrukoj nepogodi koja je zadesila zemlju: zemljotres, cunami i udes u Fukušimi. Svrstavanjem pretnje u najviši red opasnosti (sedmi na lestvici od sedam), japanske vlasti su verovatno želele da preduprede dalje pokude i, možda, nešto da prikriju.
U Japanu su bila ugrožena tri reaktora (bloka) i četiri odlagališta istrošenog goriva, dok je u Černobilju (SSSR) i na Ostrvu tri milje (SAD) bio je na udaru samo jedan reaktor.
Međunarodna agencija za atomsku energiju, sa sedištem u Beču, sva nemila zbivanja u nuklearkama razvrstava u trostepene kvarove i četvorostepene udese (ukupno sedam stepenica). U obzir se uzimaju tri oblasti uticaja: ljudi i okolina, radiološka bezbednost i kontrola i odbrana po dubini (izraz preuzet iz vojnog rečnika).
Iz svega proističe, kako naglašava profesor dr Jasmina Vujić, da nije sasvim opravdano izjednačiti Fukušimu i Černobilj, prema podacima koji su do sada dostupni. Ali narodna dosetka od davnina uči da su u strahu velike oči.
Naučnici naveliko razmatraju kakvim se još vestima možemo nadati iz Fukušime, jer mnoge pojedinosti i dalje nisu poznate. Izvesno je da će proteći meseci dok se stanje ne sredi i uvede nadzor, pošto niko još nema potpun uvid u razmere udesa. Prve pouzdane izveštaje stručnjacima će dostaviti roboti, jedini koji su u stanju da uđu u visokoozračene delove nuklearke. Tek tada će se saznati da li je, uopšte, procurela reaktorska posuda, što se pre dve i po decenije zbilo u Černobilju.
Samo za uklanjanje ozračenih (radioaktivnih) predmeta potrebno je deset godina i isto toliko milijardi dolara.
Stanko Stojiljković
------------------------------------
Sedam nepoznanica
Ima li istopljenih gorivnih šipki?
Da li je napukla zaštitna zgrada?
Kolika je temperatura u sva tri reaktora (1-3)?
Odakle potiče zračenje u vodi iz hale s turbinama?
Šta je izazvalo požar i eksploziju u reaktoru 4?
Otkuda u tlu plutonijum u tragovima?
Jesu li oštećene rashladne pumpe?
---------------------------------------
Najteže nesreće
Sedmi stepen: Černobilj 1986: eksplodirao i izgoreo reaktor u pogonu, radioaktivne padavine prekrile hiljade kilometara kvadratnih, 4.000 obolelih od raka verovatno od posledica radijacije.
Sedmi stepen: Fukušima 2011: cunami i zemljotres oštetili nuklearku, još je rano za procene dugoročnog učinka na ljude i okolinu.
Šesti stepen: Kištim (SSSR) 1957: eksplozija u odlagalištu radioaktivnog otpada, stotina slučajeva obolelih od raka, ozračene stotine kilometara kvadratnih životne sredine.
Peti stepen: Vindskejl (Velika Britanija) 1957: požar u reaktoru u pogonu, ozračena okolina, mogući broj obolelih od raka 240.
Peti stepen: Ostrvo tri milje (SAD) 1979: kvar na uređaju uzrokovao topljenje jezgra reaktora koji je ozbiljno oštećen.
objavljeno: 14.04.2011.
