Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearna energija: naš glavni problem je (ne)obrazovanje
U našem okruženju sigurno će se graditi nove nuklearne elektrane
U katastrofi koja je nedavno zadesila Japan, i još traje, pažnja svetske javnosti najviše se usredsređuje na opasnost koja dolazi iz oštećene nuklearne elektrane „Fukušima”. Stručnjaci koji se u vezi s tim pojavljuju u našim medijimačesto unose više zabunu nego što daju potrebna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objašnjenja. I novinari i publika su zbunjeni, pokušavajući da shvate kako to da nije moguće obuzdati ugrožene nuklearne reaktore, i to u zemlji poznatoj po visokoj stručnosti i disciplini.
Kada se ustanovi šta je izazvalo ispuštanje radioaktivnih materija iz tih nuklearnih reaktora, pažnja stručne javnosti usmeriće se na ono šta se može naučiti iz ove nesreće da bi se mogle sprečiti slične pojave u budućnosti. Za to je, međutim, potrebno specifično znanje i iskustvo, i to kako za projektovanje nuklearnih reaktora tako i za njihovu eksploataciju i postupanje u kritičnim situacijama. Da li u svetu ima dovoljno kompetentnih stručnjaka u ovoj oblasti? Odgovor je jasan – nema. To se odnosi na sve zemlje, a pogotovo na našu, u kojoj je obrazovanje iz nuklearnog inženjerstva praktičnozamrlo pre oko 20 godina. Razlog za to bio je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, uveden 1989. Tada je naglo opalo interesovanje studenata za upis na Odsek za tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta BU, koji je bio vodeća škola za nuklearne inženjere u zemlji. Stručnjaci koji su potekli sa ovog odseka danas rade u nuklearnoj industriji i predaju na vodećim univerzitetima širom sveta. U zemlji ih je ostalo vrlo malo. Među njima su i prva tri potpisnika ovih redova.
Nameće se i pitanje da li je rešenje problema nuklearnih elektrana u tome da se on ignoriše? U našem okruženju nuklearne elektrane odavno postoje i sigurno je da će se graditi nove. Iako je opredeljenost za alternativne izvore energije opšteprihvaćena, sve veća potreba za energijom nalaže korišćenje svih raspoloživih izvora, a naročito onih koji omogućavaju izgradnju postrojenja velikog kapaciteta. U skladu s tim, Evropski parlament je prošlog novembra doneo Rezoluciju o novoj energetskoj strategiji Evrope u periodu od 2011–2020. godine, kojom se podstiču istraživanja u oblasti nuklearne fuzije, i insistira na primeni najviših sigurnosnih standarda u izgradnji nuklearnih elektrana i upravljanju nuklearnim otpadom. Po mišljenju potpisnika ovih redova, naš odgovor na ovo pitanje može biti samo jedan – o gradnji nuklearnih elektrana odlučivaće se u budućnosti, u skladu sa tadašnjim okolnostima, ali se sa ponovnim obrazovanjem u ovoj oblasti mora početi odmah.
Na Univerzitetu u Beogradu prošle godine je počela priprema modernog studijskog programa u oblasti nuklearnog inženjerstva. On će obuhvatiti nuklearne reaktore, čestične akceleratore, nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost, zaštitu od jonizujućeg zračenja, radioaktivni otpad, korišćenje akceleratora za osnovna istraživanja, u nauci o materijalima i u medicini. Program će zajednički izvoditi Elektrotehnički, Mašinski, Tehnološko-metalurški i Fakultet za fiziku, Institut za nuklearne nauke ,,Vinča” i Institut za fiziku.
Paralelno s tim, univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije i doskorašnja ministarstva za rudarstvo i energetiku, za nauku i tehnološki razvoj i za prosvetu zajednički su podneli EU predlog trogodišnjeg tempus-projekta za finansiranje opisanog studijskog programa. Projekat treba da omogući da se studentima ovog programa obezbede školarina, udžbenici, renomirani profesori iz inostranstva i praksa u vodećim inostranim institucijama. Uspešno uvođenje ovog programa omogućiće da Srbija uskoro počne da dobija visokoobrazovane stručnjake u oblasti nuklearnih i akceleratorskih tehnologija, što će znatno povećati njene sposobnosti da rešava složene tehnološke i ekonomske probleme sa kojima se svakodnevno suočava.
Prof. Jovan Elazar, Elektrotehnički fakultet BU,
dr Nebojša Nešković, Institut za nuklearne nauke ,,Vinča'',
akademik Đorđe Šijački, Institut za fiziku, Beograd,
dr Ilija Plećaš, Institut za nuklearne nauke ,,Vinča''
Prof. Jovan Elazar
objavljeno: 22.03.2011.
