Izvor: RTS, 12.Nov.2014, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerado približavanje Kine i Japana
Japanski premijer i kineski predsednik sreli se u Pekingu, što je prvi susret lidera dve zemlje od 2012. godine. Tokom kratkog razgovora dogovoreno uspostavljanje veze za vanredne situacije između armija dve države. Susret u Pekingu obeležio gest kineskog predsednika koji nije uzvratio pozdrav japanskom premijeru.
Japanski premijer Šinzo Abe i kineski predsednik Si Đinping susreli su se u ponedeljak na marginama Foruma za ekonomsku saradnju u Azijsko-pacifičkom regionu (APEK) >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji se održava u Pekingu.
To je prvi susret lidera dve zemlje od 2012. godine, kada je zbog intenziviranja političkog sukoba oko teritorija u Istočnom kineskom moru došlo do ozbiljnog zahlađenja u njihovim međusobnim odnosima.
Susret lidera druge i treće svetske ekonomije nije prošao bez kontroverze, jer je kineski predsednik svog japanskog kolegu najpre ostavio da čeka, a potom na njegov pozdrav prilikom rukovanja odgovorio ćutanjem i smrknutim izrazom lica, što se u Japanu doživljava kao otvorena uvreda i što nije promaklo ni medijima u SAD i Evropi.
Taj gest kineskog predsednika, kojim je otvoreno pokazao da susret sa japanskim premijerom doživljava kao neželjen ali neophodan zadatak, tako je relativizirao i na izvestan način zasenio važnost tog događaja.
Naime, to je prvi susret na najvišem nivou od 2012. godine kada je vlada u Tokiju otkupila od privatnog vlasnika, japanskog državljanina, sićušna ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru na koje Narodna Republika Kina takođe polaže pravo.
Japanska vlada time je stavila pod svoju direktnu upravu maleni arhipelag čija je ukupna površina svega oko osam kilometara kvadratnih, ali koji leži nad ogromnim podvodnim rezervama prirodnog gasa i nafte.
Nakon toga u Kini su izbili masovni protesti u kojima je uništavana imovina japanskih preduzeća, a usledio je i višemesečni bojkot japanskih proizvoda.
Istovremeno, brodovi i avioni kineske obalske straže, kao i brojna ribarska plovila iz Kine, u znak prkosa protiv odluke japanske vlade počela su da ulaze u vode i vazdušni prostor oko tih ostrva koja su u najmnogoljudnijoj zemlji sveta poznata pod nazivom Dijaoju.
Dug i trnovit put ka potpunoj normalizaciji odnosa
Kineski predsednik Si Đinping ove godine ima ulogu predsedavajućeg APEK-a, organizacije koja okuplja 21 državu i entitet sa obala Pacifičkog okeana. Vlada u Pekingu je ugostila njene članice u velelepnom kongresnom kompleksu, vrednom čak šest milijardi dolara, na veštačkom jezeru Jangći u blizini prestonice.
Japanski mediji kao najvažniji rezultat kratkog razgovora premijera Abea i predsednika Sija ističu njihov dogovor o uspostavljanju "crvenog telefona", odnosno mehanizma za kontakt između dve armije u vanrednim situacijama. Cilj je da se omogući brzo rešavanje potencijalno opasnih susreta brodova i aviona dve države u vodama i vazdušnom prostoru oko spornih ostrva i smanjila verovatnoća izbijanja oružanog sukoba.
To je korak za koji se zalagala japanska vlada i postignuće koje će donekle umiriti duhove u Japanu, gde vlada zabrinutost da bi neki nesporazum ili ishitrena odluka u vodama oko ostrva Senkaku (Dijaoju), mogla da pokrenu oružani sukob sa teškim posledicama.
Tiražni dnevnik Jomijuri, blizak vladajućim krugovima, prihvata ocenu zvaničnog Tokija da su se dva državnika tokom razgovora u Pekingu, koji je trajao samo 25 minuta uz korišćenje usluge prevodilaca, saglasili da se vrate principima obostrano korisnog strateškog reciprociteta u međusobnim odnosima i posvete unapređenju odnosa između dve zemlje.
Međutim, u nijansiranoj autorskoj kolumni na prvoj strani, ovaj list donosi i procenu da je postignut prvi važan korak u normalizaciji između dve zemlje, ali da predstoji dug put, te da susret na najvišem nivou u Pekingu u ovom trenutku ne treba posmatrati ni optimistički ni pesimistički.
Razlog za oprez nesumnjivo je to što se tokom kratkog susreta dvojice lidera nisu direktno dotakla načina za rešavanje gorućih problema – teritorijalnog spora oko ostrva Senkaku (Dijaoju), neslaganja oko zone identifikacije letelica nad Istočnim kineskim morem, ili nedavnih izleta više stotina kineskih ribarskih brodova koji su na čak 2.000 kilometara od matice, u vodama oko japanskog arhipelaga Ogasavara, duboko u unutrašnjosti Pacifika, nedeljama nelegalno obavljali žetvu retkog i skupocenog crvenog korala koji se koristi za izradu nakita.
Odnose dve zemlje opterećuje i neslaganje oko tumačenja događaja za vreme japanske okupacije Kine, pred početak i tokom trajanja Drugog svetskog rata. Konkretno, poslednjih desetak godina dve države vode diplomatsku verbalnu bitku, pa i medijsku borbu u listovima širom sveta, o tome da li su i u kojoj meri japanske trupe planski silovale Kineskinje i oko toga šta znače posete premijera i drugih visokih japanskih političara tokijskom hramu Jasukunji, u kojem se čuva spomen i na vojskovođe koje su počinile ratne zločine u Kini.
Japanski dnevnik Asahi, koji važi za jednu vrstu opozicionog glasila, kritički se osvrnuo na činjenicu da je susret dva lidera bio do poslednjeg trenutka neizvestan i izuzetno kratak i upozorava da, za razliku od japanske strane koja je prosto zadovoljna činjenicom da je do susreta uopšte došlo, kineska strana, čini se, ne vidi dobit u prostoj formi.
Taj list takođe ističe da državna glasila u Kini, poput Centralne kineske televizije i novinske agencije Sinhua, daju malo prostora izveštavanju o susretu Si Đinpinga sa japanskim premijerom, i da se u njima ne vidi tumačenje da su se tim susretom dve države vratile strategiji obostrane dobiti, kako se navodi u saopštenjima japanske vlade.
Desničarski, nacionalistički listovi u Japanu ističu činjenicu da je kineski predsednik Si ignorisao pozdrav japanskog premijera koji se prilikom rukovanja domaćinu obratio rečima: "Radujem se što imam priliku da se zvanično sretnem sa vama."
Oni navode da se u kineskoj štampi već može videti tumačenje po kojem je Japan, uspostavljanjem mehanizma za komunikaciju u vanrednim situacijama, zapravo faktički priznao da postoji problem teritorijalnog spora između dve države, što je u suprotnosti sa gledištem vlade u Tokiju koja tvrdi da takav problem uopšte ne postoji, jer su ostrva Senkaku već više od sto godina neotuđivi deo Japana.
Najveći dobitnici biznismeni i radnici
Uprkos uzdržanosti i negativnim ocenama susreta premijera Abea i predsednika Sija u japanskoj štampi, ohrabruje činjenica da je učinjen prvi, iako nespretan, a po japanskog premijera i ponižavajući, korak u uspostavljanju komunikacije na najvišem nivou.
Susretu dva lidera prethodili su meseci neformalnih poseta i diplomatije na nižim nivoima, poput poseta gradonačelnika i parlamentaraca.
Najveći dobitnici su privrednici obe zemlje koji se sada mogu oprezno nadati oživljavanju trgovine između dve države, čiji godišnji obim prelazi i 200 milijardi evra.
Kina je najveće strano tržište za japanske proizvode, a ugostitelji, proizvođači elektronike, kozmetike i nakita u Zemlji izlazećeg sunca vide reke kineskih turista kao jedan od najefikasnijih lekova za opalu domaću potrošnju i deflaciju.
S druge strane, dalekoistočna carevina je decenijama najveći ili jedan od najvećih investitora u Kini, gde japanska preduzeća zapošljavaju stotine hiljada radnika.
Zato je u interesu obe zemlje da se, uprkos postojanju više otvorenih bilateralnih pitanja, očuva opšta vojnopolitička stabilnost u regionu i oživi ekonomska saradnja među njima.
To diplomatski i poslovni krugovi u obe zemlje sigurno shvataju, pa će japanski premijer verovatno u domaćoj javnosti na kraju dobiti prelaznu ocenu za gorku pilulu koju je progutao u Pekingu.
Kineski predsednik će, uprkos smrknutom izrazu i ćutanju pri rukovanju sa japanskim kolegom pred objektivima foto-aparata, verovatno biti više rečit u komunikaciji sa japanskom stranom kada se po završetku velikog samita u Pekingu spuste zavese i ugase kamere.
