Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 23:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod kod nas štedi i na cementu
Sa magnitudom 8,9, zemljotres u Japanu spada u četvrti ikad zabeležen u novijoj istoriji, u takozvane megazemljotrese, kakav je bio onaj u Čileu 1960, sa magnitudom 9,5, koji je prouzrokovao cunami visine od 25 metara i erupciju vulkana.
Ujapanskom zemljotresu ogromne ljudske žrtve je prouzrokovao pplavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << talas, ali velikih oštećenja na građevinama nije bilo zahvaljujući aseizmičkom projektovanju. I do havarije u nuklearki „Fukušima” nije došlo zbog oštećenja konstrukcije nego zbog prestanka rada pumpi za hlađenje nuklearnog reaktora. Pored japanske, poznata je i kalifornijska škola seizmologije i aseizmičkog projektovanja.
Naučna oblast koja se bavi procenom seizmičkog rizika je seizmologija, dok se proračunima konstrukcija bavi dinamika konstrukcija. Danas postoji savremena metodologija određivanja seizmičkog hazarda, tj. stepena seizmičnosti i projektovanja zgrada za očekivani stepen seizmičnosti.
Međutim, i pored ovih proračuna, moguće je da dođe do zemljotresa veće jačine od očekivane ili da se područje tokom potresa suoči s velikim deformacijama tla. Tada se i građevine ruše. Jedan od fenomena koji može da se javi je i tzv. likvefakcija. Ona nastaje u tlu zasićenom vodom, koje usled vibracija pri zemljotresu gubi čvrstoću i, praktično, počinje da teče. Manjih pojava likvefakcije bilo je u prošlogodišnjem zemljotresu u Kraljevu, a velikih za vreme potresa u Crnoj Gori. Tako je nastradao hotel „Fjord“ u Kotoru.
U savremenom aseizmičkom projektovanju, u područjima sa visokim stepenom seizmičnosti, kao što su Japan, Kalifornija ili Novi Zeland, primenjuje se tzv. bazna izolacija. To je postupak kojim se ispod temelja postavljaju „jastuci” od materijala koji trpi velike deformacije (armirana guma), čime se sprečava prenošenje energije zemljotresa na konstrukciju.
Stanovništvo Japana je mahom svesno velike otpornosti građevina na zemljotrese u toj zemlji i kada dođe do pomeranja tla uglavnom svi ostaju na svojim mestima i čekaju da udar prođe.
Kad je, pak, o Srbiji reč, mi u odnosu na mnoge delove Evrope jesmo trusno područje, ali ne sa ekstremno visokim magnitudama. Najjači potresi zabeleženi su u Lazarevcu magnitude 6,1, na Rudniku šest, u Mionici 5,7 stepeni po Rihteru. Na prostoru bivše Jugoslavije veliki potresi su bili u Skoplju, Banjaluci i u Crnoj Gori. U ovim zemljotresima bilo je velikih ljudskih žrtava i porušenih kuća, što je rezultat loše seizmičke gradnje. Posle potresa u Skoplju 1963. pristupilo se izradi pravilnika o tehničkim normativa za gradnju u seizmičkim područjima (usvojen 1981.), a na građevinskim fakultetima u nastavu je uveden predmet dinamika konstrukcija. Prošlogodišnji zemljotres u Kraljevu je pokazao da se naši građevinari pridržavaju propisa. Naime, u Kraljevu su stradale individualne stambene zgrade koje su zidane bez građevinskih dozvola, a ne novije višespratnice.
Međutim, kod nas se individualne stambene zgrade često grade mimo osnovnih pravila. Moje kolege koji su obilazili Kraljevo posle zemljotresa kažu da su tamo na individualnim objektima videli neverovatne stvari. Građene su kuće bez takozvanih horizontalnih serklaža, samo sa vertikalnim, slabo armiranim betonskim stubovima, najčešće sa uzengijama na nepropisnom rastojanju. To je horizontalna armatura koja u vidu ukosnica povezuje i drži šipke vertikalne armature. Po propisima, ta armatura se u seizmički trusnim područjima dodatno progušćuje. Da su i ovi individualni objekti zidani po propisima, zemljotres u Kraljevu ne bi izazvao ozbiljnija oštećenja.
Međutim, narod je tamo štedeo na svemu, čak i na količini cementa u malteru, tako da iza mnogih ruševina u našim zemljotresima stoji, u stvari, siromaštvo. Gradi se bez odgovarajućih projekata, štedi se na materijalu. To je naša realnost i tu činjenicu moramo prihvatiti.
Moglo bi se ipak učiniti nešto poput onoga što postoji npr. u Australiji, gde imaju jasno definisano kako treba da budu napravljeni pojedini elementi konstrukcije individualne kuće (temelji, stubovi, grede), u zavisnosti od spratnosti i od toga na kom se području zemlje gradi. Slično postupaju i u SAD.
Na sličan način bismo i mi u pojednostavljenom postupku mogli da definišemo šta jedna kuća u individualnoj gradnji treba da ima ako je u seizmički aktivnoj zoni. Tako da onaj ko namerava da podigne objekat npr. u blizini Kopaonika ili Rudnika unapred zna kakav temelj je neophodan, kakvi vertikalni i horizontalni serklaži itd. Država bi tako i kod nas u trusnim područjima štitila i ljude i kuće propisujući pravila gradnje.
*Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu
Mira Petronijević
objavljeno: 23.03.2011.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu, Cunami u Japanu
.jpg)
