Izvor: Politika, 19.Feb.2011, 23:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muškarac sa planete žena

Profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, javnosti je poznat po tumačenju muško-ženskih odnosa, ali malo ko zna da je u Japanu pevao pred 30.000 ljudi, a da je u sportu stigao do reprezentacije

Za Jovu Toševskog kažu da je „seksolog sa predumišljajem”. Jedan je od najistaknutijih naučnih poznavalaca razlika ženskog i muškog mozga, u svetu. Napisao je desetak knjiga intrigantnih naziva poput dela: „Laki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muškarci 1 i 2”, „Planeta žena”, „Ja sam glavna, a ti”, „Skrivena seksualnost”, „Kaži ne”... Prepričava se njegova izjava: „Žena je zalogaj, ako ne možete da progutate, popijte je”. Godinama je pristalica  stila „Harli Dejvidson”. Ne, nije motorista, razlog je u kvalitetu. „Sve što je s tom markom:farmerke, košulje, čizme... večno traje.” Zanimljiva je i sama činjenica da je Toševski Srbin rođen u Sloveniji, da se sportom bavi od malih nogu, a da se u prirodi oseća „kao kod kuće”.

Rođenu Ljubljani, odrastao u Vranju: „Vranje kao mesto mog odrastanja, školskog i gimnazijskog perioda bilo je za mene idealno: nedirnuta priroda, planina, reka kao i ljudi koji su u svemu specifični od emocionalnosti i govora do muzike i svega dugog.” Vranje je karakteristično po tome što je, naročito ranije, to bila sredina relativno zatvorena i geografski prilično izolovana. To mu nije smetalo da ima jednu od najboljih gimnazija u Srbiji, kvalitetne muzičke škole, pa i jedan od prvih teniskih klubova u to vreme.

Voli planine: „Od rane mladosti sve slobodno vreme provodio sam po planinama u okolini Vranja bez obzira na vremenske uslove i doba godine. Često sam išao sam, ili sa izviđačima, čiji sam bio najpre član, a kasnije sam i vodio odred izviđača.”

„Ja sam planinar i prirodnjak, nisam alpinista. Osvajanje vrhova naročito onih himalajskog tipa spada u neprirodne poduhvate. Nisam čovek od plana i pravila, naročito ne kada je priroda u pitanju, jer sam davno shvatio da ona diktira uslove, a da je adaptacija vrhunsko znanje i veština.”

Sa sedam godina je dobio prvu gitaru: „Imao sam nekoliko grupa, najpre su to bile romske, zatim meksikanske, pa rok grupe. Jedna od tih grupa je učestvovala na svetskom pop festivalu u Tokiju 1973. godine, što je u to doba bio priličan uspeh i interesantno po mnogo čemu.”

Najpre, zakasnili su da dostave demo-snimak, pa je on jedva stigao tako što su ga piloti raznih kompanija prenosili iz ruke u ruku.

„U to doba je bila moguća takva vrsta srdačnosti, da pilot Lufthanze preda traku pilotu Pan amerikena, a ovaj pilotu Japan erlajnsa. Grupa se zvala Sklavini, bila je četvoročlana, ja sam bio vođa grupe i pevao sam muški solo. Kompozitor je bio Mikan Obradović. Učestvovali su najpoznatiji svetski pop pevači tog vremena, tako da sam se začudio kako je naša pesma sa etno-motivima uopšte prošla selekciju. Pozvani smo na festival i tri puta smo nastupili računajući i finalno veče gde nas je slušalo 30.000 ljudi. Sve finansijske troškove snosili su Japanci. Tih godina svet je bio miran, tako da nikakvi dokumenti, ni dozvole,nisu bili potrebni osim pasoša –i to bez viza. Danas me najviše interesuje naša stara muzika koja je zahtevna i ritmički i pevački.”

Lirsku poeziju ne voli, posebno ne ljubavnu: „Smatram da ljubavna poezija ne može da reši nijedan problem zaljubljenih iako je njima namenjena. Ona im često produbljuje nedoumice i pravi nerealne asocijacije.Ta poezija uglavnom nastaje iz ljubavnih problema pesnika, te ne vidim koristi za čitaoca da se bavi ljubavnim neuspesima drugih pesnika.Jovan Dučić je izuzetak, kojije bio i odličan poznavalac žena, pa njegova ljubavna lirika ima diskretan muški pobednički ton.”

Dopadaju mu se narodne junačke pesme, takozvani muški deseterac,i patriotske. „Njegoš je moj favorit, i to je poezija kakva se samo zamisliti može. Svi njegovi tekstovi su večito trajno blago i naravoučenije.”

Od svih umetnosti prednost daje muzici: „Ona je apsolutno najbolji način da se emocije izraze, prime ili upute. To nije stvar pitanja da li se vama više sviđa slikarstvo ili muzika, mozak je organizovan tako da mu je muzika važnija od svih drugih umetnosti. To potiče od esencijalnog značaja zvuka u procesu preživljavanja u prirodi (zvukovi groma, reka, vetra, šuma i neprijatelja). Na tu evolutivnu podlogu lako je dodati uređene zvuke koji predstavljaju muziku bez obzira na to da li su u pitanju Rahmanjinov, Mocart, Bitlsi, Enja, ili tradicionalna narodna muzika kojoj ne trebaju ni note ni diskovi da bi se prenosila u vekove. Kod primitivnih plemena Afrike ili Amazonije ne može se zamisliti nijedan ritual bez pevanja i ritmičkih instrumenata (bubnjevi, udaraljke i ostalo).Danas ima muzike na svakom koraku, od one u avionima koja ima umirujuću svrhu, do tehno-muzike koja ekstremno nadražuje mozak, zbog čega može da bude štetna.”

Bio je i član prve karate reprezentacije SFRJ: „Osim karateom bavio sam se malo i džudoom, poslednjih godina i aikidoom. Sticajem okolnosti moj učitelj karatea Teruo Kono bio je majstor i džiu-džice i nekoliko godina najbolji borac celog Japana. On je negovao poseban stil, koji je bio mešavina karatea i drugih drevnih vrlo upotrebljivih veština. Neke od njih su prethodile pojavi aikida.

Moji sadašnji treninzi su mnogo umereniji nego pre mnogo godina kada sam počeo da treniram borilačke veštine.”

Po završetku medicine otisnuo se u svet: „Na Tari sam službeno bio oko četiri i po godine, a ovako i više. Lečio sam radnike graditelje čuvenog reverzibilnog jezera i elektrane, meštane sela Zaovine i decu u odmaralištu Mitrovac. Planina Tara je nenadmašan prirodni fenomen po svemu: veličini, ambijentu, neverovatno razvijenom biljnom i životinjskom svetu. Upoznao sam je što sam više mogao, jer je ona mesto na kojem možete da živite sto godina, a da je uopšte ne poznajete. To nije slučaj sa drugim planinama.

U Norveškoj sam bio lekar u najsevernijoj bolnici u Evropi. To je bila velika opšta bolnica nadležna za prostor veličine kao ona Jugoslavija od Triglava do Đevđelije. Uvek je imala dva do tri lekara i oko nekoliko stotina zaposlenih sestara i tehničara. Radili smo apsolutno sve što je trebalo –od ginekologije do očnih bolesti. Često su nas zvali sa brodova koji su plovili Severnim ledenim okeanom, jer većina nije imala lekare, pa smo putem telefona diktirali prvom oficiru šta da radi u datom slučaju.

U Alžiru sam lečio naše ljude koji su gradili branu za jezero sa pijaćom vodom i lokalno stanovništvo. U to doba dobio sam ponudu da radim u Gabonu u prašumskoj bolnici koju je osnovao čuveni doktor i najbolji orguljaš svog vremena Albert Švajcer. U Gabon nisam otišao jer su me pacijenti, naši ljudi, ubedili da ih ’ne ostavljam same u pustinji’. Ipak sam i pored posla uspeo pet puta da se udaljim od baze gradilišta na Mediteranu prema dubokoj Sahari. Cilj mi je bio da proučavam seksualnost nomadskih pustinjskih plemena na potezu od 2.500 kilometara duboko u Saharu. To nije bio bezopasan posao, i najbolje je kada idete sami, jer imate mnogo manje obaveza, pokretljiviji ste, a i manje je opasno kada sam čovek naleti na pustinjske stanovnike na koje vlasti nemaju nikakav uticaj. Verovatno oni cene to što se neko sam zaputio u pustinju.”

Doktoriraoje na razlikama između muškog i ženskog mozga: „Interesovanje za prirodu me je vrlo rano dovelo do razmišljanja o muško-ženskim odnosima čemu sam se kasnije potpuno posvetio. Kuća u kojoj sam stanovao nalazila se u severnom delu grada blizu velikog romskog naselja gde sam zaista od malih nogu mogao da vidim sve što se događa u toj sredini koja je puna strasti među polovima. Moji drugovi Romi, muzičari, imali su po dvoje-troje dece dok sam ja nosio kratke pantalone. Zajedno smo svirali, pa sam ih dobro upoznao.

Kasnije sam otišao u Beograd na studije medicine i već sam uveliko bio zainteresovan za naučne osnove razlike među polovima pre svega razlike u mozgu žene i muškarca. Prava istraživanja sam mogao da nastavim tek kada sam postao asistent na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Taj fakultet je odlično opremljen i među vodećim je po uslovima za naučni rad.

Ja sam, u stvari, sve vreme proučavanjem nauke o mozgu, emocionalnosti i seksualnosti tražio odgovor na pitanje kako je čovek nastao i zbog čega se pre 20.000 godina mozak čoveka odjednom gotovo eksplozivno povećao. Moju teoriju o nastanku čoveka, najpre je objavio 2006. godine jedan američki časopis, a zatim je 2009. godine citirana u jednoj od visokotiražnih knjiga Dejvida Bejnbridža uglednog profesora sa Kembridža, pa je sada dostupna širokoj naučnoj javnosti. O odnosima među polovima napisao sam 10 knjiga. Najnovija je u štampi i zove se ’Čarobni mozak – vrata emocija, seksualnosti i realnosti’ o neuronima, strahovima, kako se žene zaljubljuju i odljubljuju, šta nam mozak prećutkuje…”

Muškaracredovno biva u zabludi da je u prednosti: „Pre svega žene nisu lukave, opasne i proračunate zato što one to hoće već zato što ih priroda na to prisiljava, naravno genetski uslovljenom spremnošću ženskog mozga da izvede to što muški ne može uvek da shvati. Verujte, ne postoje opasne žene. Žene su najplastičnija materija u prirodi koje su stvorene da ih muškarac, ako zna kako, oblikuje i vodi kroz život. Žene nisu ni za šta krive, uvek je kriv muškarac jer su one vođene zahtevima prirode, koja prema njima baš nije bila darežljiva.”

Seks je „za muškarce zapovest, a za žene ispovest”: „Da, to sam negde napisao. Upravo zbog toga što je muškarac programiran da bude vođen ciljem za seksualnim spajanjem sa ženom, dok žena nema taj nagon, već je njoj važnija dominacija nad muškarcem od samog seksa. Pa ako hoćete dominaciju morate ponekad i da se ispovedite.”

Pravi muškarac uvek gleda šta je ispod haljine: „U principu uvek je lakše muškarcu naći ženu nego obrnuto. Proces vezivanja žene za partnera zahteva vremena (opet zbog razlika u mozgu), dok je pred muškarcem sve kao na dlanu, naravno ako nisu promenjeni popuštanjem i pravljenjem bespotrebnih ustupaka ženi.

U stara vremena i u tradicionalnim sredinama kojih je sve manje, svekrva je bila ta koja je imala načina da natera snaju da rađa. Jer bilo je: ’ili rodi ili napolje iz kuće – ako nećeš ti ima koja hoće’. To je bio značajan faktor u podsticanju rađanja. Svekrva kao institucija koja je u stvari deo kompleksne ženske konkurencije danas ne postoji. Nikakve kampanje među ženama neće pomoći podizanju nataliteta. Kampanje treba vršiti kod muškaraca da bi naučili kako da prevarom prilikom seksa učine da im žena ostane trudna.”

Zna i odgovor na pitanje zašto se žene ljube žmureći: „Žena se ljubi zatvorenih očiju jer stalno traži nešto što ne može da nađe. To je naravno priroda tako uredila, da je opremila svim sredstvima da traži, a da ne može da nađe ono što traži. Jer, žena bolje od muškarca zna šta radi, ali ne zna šta hoće, što je isto zahtev prirode. Jedino što žena u tom traženju može sama da uradi jeste da zatvori oči, uzalud zamišljajući da je našla što je tražila.”

------------------------------------------------

Muziku voli, ali studirao medicinu

„Medicina mi je bila važnija od karijere profesionalnog pevača, pritom doktor može da bude muzičar, ali muzičar ne može da bude doktor”, smatra Toševski.

--------------------------------------------------------------------------- 

Žensko-muške razlike u glavi

„Opredelio sam se potpuno za neuro-nauku baveći se upravo razlikama u mozgu među polovima, seksualnošću, emocionalnošću i memorijskim sistemima mozga čoveka. Na tome sam i doktorirao što je u to vreme bilo gotovo tabu tema tako da su mi komisiju za doktorat od tri proširili na pet članova. Odbranom doktorata bili su zadovoljni i oni koji nisu pomišljali da postoje tolike razlike između ženskog i muškog mozga”, seća se naš sagovornik.

„Malo je bilo autora u svetu koji su se bavili tom problematikom tako da je i u Americi bilo teško objaviti radove sa dokazima da su muški i ženski mozak kod čoveka mnogo više različiti nego što se pretpostavljalo. I danas je ta oblast neistražena, ali su nove mašine koje vrše preglede mozga, kao što su funkcionalna magnetna rezonanca na rutinskim pregledima ukazale na postojanje neverovatnih razlika muškog i ženskog mozga.”

Slavica Berić

objavljeno: 20.02.2011.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Politika...