Izvor: Politika, 03.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Murakamijeva opčinjenost Bahom
Pao embargo slavnog pisca na treći tom „IQ84”, koji će izaći početkom idućeg leta. – Beogradska „Geopoetika” objaviće dva toma do kraja iduće godine, a u planu i treći
Japanski pisac Haruki Murakami čiji su romani „zarazili” čitavu planetu, početkom maja ove godine objavio je prvu i drugu knjigu svog najnovijeg romana „IQ84”, koje su planule u roku od nekoliko dana, dostigavši milionski tiraž. Naslov romana, najčešće povezivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Orvelovom „1984”, Murakami nije uopšte želeo da komentariše, ostajući tajanstven – sve do pre neki dan.
U intervjuu „Mainići dejli njuzu” na engleskom (TheMainichiDailyNews) od 26. septembra 2009. konačno je skinuo embargo sa te tajne tako što je progovorio o svojim planovima za treći „IQ84” i otkrio da je, u stvari, bio inspirisan Bahom i njegovim „Dobro temperovanim klavirom”.
Haruki Murakami je, inače, ekskluzivni pisac beogradske izdavačke kuće „Geopoetika” koja je do sada objavila veći broj njegovih romana („Sputnik ljubav”, „Igraj igraj igraj”, „Južno od granice, zapadno od sunca”, „Norveška šuma”, „Kad padne noć”) i, kako saznajemo, do kraja iduće godine objaviće prva dva toma „IQ84” (prevodilac sa japanskog je Nataša Tomić). Do upravo objavljenog intervjua u „Mainići dejli njuzu”, ta je vest morala da bude pod embargom.
Naravno da će biti preveden i treći tom, planiraju u „Geopoetici”, a da čitaoci ove jeseni i zime ne ostanu bez nekog dela omiljenog pisca, za predstojeći Beogradski sajam knjiga ovaj izdavač će objaviti Murakamijev roman iz 1985. godine pod nazivom „Okorela zemlja čuda i Kraj sveta”, takođe u prevodu Nataše Tomić.
Kada su proletos u japanske knjižare stigla dva toma „IQ84”, znalo se samo da je radnja smeštena u 80-te godine prošlog veka, u Japan, i da delo govori o sukobu „pojedinaca” i „sistema”. Od tada do sada, roman je doživeo 18 izdanja i 1,230.000 miliona tiraža (prvi tom), dok je drugi tom štampan u milion primeraka! Murakami, inače, u ovom intervjuu kaže da smatra kako je broj njegovih čitalaca sada već ustaljen i da iznosi negde između 150.000 do 200.000.
– Sa tim brojem sam u stanju da prihvatim kako je moja poruka manje-više primljena. Ali, kada taj broj dostigne 500.000 ili 1 milion, teško mi je da znam ko čita moje knjige ili šta misli o njima.
Na pitanje novinara o tajanstvenom naslovu romana „IQ84”, Haruki Murakami je izneo zanimljivu priču.
Naime, u prvom je trenutku, kaže, planirao da knjigu nazove „1985” ali je iz razgovora sa Majklom Redfordom, koji je prema Orvelovom romanu režirao film „1984”, saznao da je Entoni Bardžis naslov „1985” već iskoristio za svoj roman.
– Posle dugog razmišljanja, promenio sam naslov u „IQ84” (Q je u japanskom isto kao broj 9) i završio pisanje da bih, tek tada, preko Interneta otkrio da je Akira Aasada pod tim istim naslovom već objavio i knjigu i audio kasetu! Moje su se knjige već nalazile u štampi, pa mi je preostalo da Akidu pozovem i kažem mu šta se desilo.
Murakami priznaje da još nije pročitao nijednu kritiku svog najnovijeg dela.
– To nikada i ne činim, a posebno neću sada jer sam trenutno usred pisanja trećeg toma. Želim da mu se potpuno posvetim i da mi ništa ne odvlači pažnju. Kada sam završio prvi i drugi tom, mislio sam da je to kraj. Kao oblik za moj „IQ84” koristio sam Bahov „Dobro temperovani klavir” zato što sam ga zamislio kao roman u dve knjige („Dobro temperovani klavir” je pisan u dve sveske u 24 durska i molska tonaliteta; i knjiga 1 i knjiga 2 „IQ84” sastavljene su od 24 poglavlja u kojima se, prema Murakamiju, junaci Aomame i Tengo naizmenično pojavljuju, predstavljajući dur i mol). Ali, ubrzo sam počeo da se pitam kako će se te stvari razviti i shvatio da želim da napišem knjigu 3. Jedva čekam da je završim i što pre objavim; nadam se iduće godine, početkom leta.
Junaci Murakamijevog romana, u godini IQ84, sreću se sa grupama koje podsećaju na sekte od kojih najčešće na pamet pada AUM Šinrikjo. Slavni pisac kaže da nije hteo da oslika AUM Šinrikjo, perse, nego „svet koji već postoji a u kojem se stvara novi svet alternativne stvarnosti”.
– Kao kutija u kutiji – kaže.
Odnos pojedinaca i sistema, o čemu piše, Murakami pojašnjava:
– Sukobi između pojedinaca i sistema uvek su za mene bili najvažnija tema. Sistem jeste nešto što mora da postoji, ali on može da nas dehumanizuje na mnogo načina. Ljudi koji su ubijeni ili su povređeni u napadu gasom koji je izvršila AUM Šinrikjo, primeri su pojedinaca-žrtvi Sistema AUM Šinrikjo. Istovremeno, taj je isti kult slomio i ljude koji su počinili napad. I mislim da je ta struktura duplog pritiska užasavajuća. Nikada ne smemo da prestanemo da se pitamo koliko slobode imamo.
Pisac čiji svaki roman očekujemo sa radoznalošću i nestrpljenjem, rekao je još da pokušava da ponudi priču u širem smislu reči, kako bi čitaoce pokrenuo i emotivno i intelektualno, pokazujući šta je to što je loše.
– Verujem u pozitivnu moć priča. Dugačak roman pišem zato što želim da, šireći priču, doprem do što je moguće većeg broja ljudi. Biću iskren, mislim da treba napisati priču koja može da se takmiči sa fundamentalizmom i regionalizmom. Da bi se to učinilo, mora se prvo pokazati ko su, ili šta jesu „mali ljudi”. A to upravo sada pišem – poručio je autor „IQ84”.
Anđelka Cvijić
-----------------------------------------------------------
Rat u Jugoslaviji
Inspirisan razmišljanjem novinara o tome da religijska i revolucionarna ideja kao zajedničko imaju snagu da pokrenu „Zlo sistema”, Murakami je dodao:
– Glavno pitanje je netolerancija – kako u vidu religioznog fundamentalizma tako i regionalizma na prostorima kao što je bivša Jugoslavija. Konflikti iz prošlosti, kakvi su bili u širokom smislu komunizam protiv kapitalizma i kolonijalizam protiv antikolonijalizma, uzmakli su pred regionalnim i stranačkim sukobom dovodeći stvari do haotičnog stanja koje nam ne dopušta da steknemo širi uvid.
[objavljeno: 04/10/2009]
