Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2015, 18:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milomir Kragović: Vozom sporo u Evropu

KADA je knez Milan Obrenović 3. jula 1883. srebrnim budakom udario temelj srpskim železnicama, nije ni sanjao da će posle 132 godine vozovi "juriti" istom brzinom. Tu negde oko četrdeset kilometara na sat ovoga veka! Gvozdena bruka! Dok se naši putnici klackaju po izanđalim prugama, za to vreme u Evropi vozovi jure 200 i 300 kilometara, u Japanu i preko toga. Kod nas je postignut svojevrsni rekord: nesrećnici su putovali od Beograda >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << do Bara, a to je 476 kilometara, više od trideset sati. Svetski rekord. I ko je bio kriv? Normalno, putnici, jer su naumili da baš tog dana putuju. U Japanu je sasvim logično da ministar saobraćaja podnese nepozivu ostavku ako voz - zamislite - zakasni nekoliko minuta. Zašto bismo sledili takve čestite primere? Današnja mreža srpskih železnica iznosi 4.347 kilometara, a samo 32 odsto je elektrifikovano. Uprkos ovakvim podacima, i činjenici da su "Železnice" decenijama rekorderi po gubicima, u Srbiji ima oko sedamnaest hiljada železničara. Sve te enormne troškove plaćaju građani, da bi puzili u prljavim vozovima koji su stari više od trideset godina. I onda, kao na filmu, zaista istorijski trenutak ovoga juna: "Inter siti", baš je srpsko ime, voz broj 546 krenuo je na vreme iz Beograda, pa preko Stare Pazove i Inđije, stigao u Novi Sad tri minuta ranije. Čist, tačan i brz jer može da ide stotinak kilometara. Prvi "Štadlerov" voz od 1981. godine. Putnici su blistali, stanice umivene, železničari u novim uniformama, direktori su izgledali pobednički. Evo, elektromotorna garnitura posle 34 godine. Alal vera, gospodo! A zašto je proćerdan ceo jedan vek? Gde su otišle milijarde dolara iz budžeta i nepovoljnih kredita? Ko ih je to, i gde, skretao? Ako srpskim vozovima idemo u Evropu - nikada nećemo stići!

Nastavak na Večernje novosti...