Izvor: Blic, 11.Apr.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi i Japanci
“Kako izgledamo tim Japancima, koji su posle one katastrofe u svojoj zemlji uredno u redu čekali za vodu i uzimali koliko im je neophodno da bi ostalo i za druge? Pa, da li ima nade za nas ovakve?”
Ovo je samo jedan od komentara na sajtu "Blica” na vest o jučerašnjem otimanju o besplatne sadnice japanske trešnje, koje su, kao simbol prijateljstva, mira i prosperiteta, delili građanima radnici "Srbijašuma”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ta slika i poruka umalo da zamrači onu glavnu, da Beograđani i Srbija pamte i cene pomoć naroda Japana. I da ćemo i mi, koliko možemo, pomoći sada japanskom narodu.
Na otimanje o božićnu česnicu već smo navikli. Neki čitaoci svedoče nam da su se ranijom prilikom uverili da su se ljudi otimali i kada su deljene besplatne sadnice petunija, koje na pijaci koštaju 20 dinara. Otvaranje svakog hipermarketa zbog popusta ili besplatnih promocija hrane takođe prati slika ustalasane mase.
Da li je borba na život i smrt za sadnicu japanske trešnje činjenica koja bi trebalo da zabrine naše političare? Jesmo li toliko nisko pali, kolika je dubina krize, moralne i ekonomske? Ili se sve može podvesti pod takođe jedan od komentara - narod ko narod? Šta god da je pravo pitanje, najporaznije bi zvučao mogući odgovor na pitanje našeg čitaoca koga smo citirali na početku.
