Izvor: Blic, 20.Okt.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maksine gajde sviraju i u Japanu
Maksim Mudrinić Maksa, čuveni gajdaš, izradio je više od 50 gajdi, a novi primerci iz njegove radionice putuje za Rusiju i Japan. Svestrani muzičar, svatovski svirac, pedagog, kapel-majstor orkestra Doma kulture u Sivcu, svetski je poznat kao restaurator i graditelj gajdi. Svetski poznat kao restaurator i graditelj gajdi: Maksim Mudrinić Maksa
- Čuvajte mi gajde, one se najbolje čuvaju sviranjem - poručio je Mudrinić budućim vlasnicima, kao i svima kojima je do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada isporučivao instrument.
Reprezentativni primerci s mešinom od jareće kože, lulom od lipe, duvaljkama od šljive i piskovima od zove ili barske trske razvlače se i širom eks-Ju prostora, ali i u Veroni, Parizu.
Kumovski svirci
„Veliko gajde“ su poznate i pod nazivom kumovske gajde. Pre dolaska harmonike na ove prostore, gajdaš je bio kumovski svirac u svatovima. Pratio je obavezno kuma na svadbu i ispraćao je s nje, kaže Maksim Mudrinić.
- Kada sam pre dvadesetak godina počeo da vodim orkestar, poželeo sam da mu dam autentičan vojvođanski zvuk i zafalile su mi gajde. Na sreću, moja tetka Katica Kalenić ponudila je jedne sa svog tavana - kaže Mudrinić.
Kasnije se pokazalo da su to bile legendarne „veliko gajde“ čuvenog graditelja Acka Pejakova iz Mokrina.
- Svirale su poslednji put 1960, pa sam uz pomoć dobrih majstora morao da ih restauriram. Ponovo sam na njima zasvirao 1998. i poželeo da naučim i druge, mlade, da sviraju na gajdama, a do sada sam obučio tridesetak gajdaša - kaže Mudrinić.
Novim, mladim gajdašima bile su potrebne gajde pa je njihov učitelj počeo sam da ih izrađuje.
- Za izradu mešine koristim jareću kožu, a zbog mirisa radije biram žensko jare. Kožu potapam u kreč, a nakon ispiranja ostavljam je u medljanoj vodi, zatim opet potapam u mešavinu jabukovog sirćeta i soli, pa u alkohol i glicerin. Bez dobrih i kvalitetnih piskova nema dobrih gajdi. Oni su srce i duša instrumenta - objašnjava Mudrinić.
Gajde razvlači na smotrama narodnog stvaralaštva, svadbama, u kafanama već gotovo četiri decenije, a ljubav prema tom instrumentu postala mu je opsesija, zvanje i titula - danas ga svi zovu Maksa gajdaš.
- Gajde su na ovom prostoru starije od tambure koju toliko slavimo. Nekada su bile odomaćene širom Vojvodine, a sva starosedelačka mesta imala su svoje gajdaše. Smrću Rade Maksimovića iz Srbobrana 2007. izgubili smo i poslednjeg autentičnog vojvođanskog gajdaša - kaže Mudrinić.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Japan
