Izvor: B92, 31.Jan.2010, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Made in Japan x 2
Ljubitelji japanskog filma su prezadovoljni 39. izdanjem festivala. Ne samo da su debitantski filmovi japanskih režisera ove godine kvalitetni već su i prateći programi posvećeni pojedinačnim filmskim autorima ove godine rezervisani za dvojicu japanskih autora Sai Joičija i Jošidu Kiđua
Publika je na samom početku retrospektive Joičija bila nagrađena sa dva izuzetna filma, kratkometražnim Contemporary Dining Table i zatvorskom pričom Doing Time.
Joičijev >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kratkometražni film je komadić svakodnevnog života jedne japanske porodice sa svojim sitnim nesporazumima, lošim navikama i prikrivenom toplinom koja se daje na malu kašičicu kako bi svako nastavio da igra svoju odabranu šablonsku ulogu. Ispunjen životnim detaljima koji su verovatnu u procesu pisanja scenarija brižljivo odabrani i glancani do savršenstva. Univerzalnost koju postiže ovaj film najlakše je opisati osećajem koji imate da ga gledate a to je da vam je pre očima ne neka japanska ili neka druga lično poznata porodice već ona u kojoj ste proveli ceo svoj život.
Joiči je poznat kao neverovatni kameleon osim zatvorskog filma koji je po rečima Joičija najveću moguću pohvalu dobio od upravnika bivšeg zatvora pretvorenog u muzej u kome je film sniman. Joiči je u razgovoru sa publikom rekao da je upravnik potvrdio i pohvalio ceo film kao potpuno tačan. Da ne bi pomislili da je u pitanju neka mračna priča poput Bronsona Nikolasa Vindinga Refna, treba pomenuti da je film zasnovan na autobiografskoj mangi čoveka osuđenog zbog kršenja zakona o oružju a da Joiči likove zatvorenika posmatra sa istom količinom topline s kojom posmatra i svoju porodicu koja mu je po sopstvenom priznanju poslužila kao inspiracija za kratkometražni film.
Iz istoga razgovora moglo se i zaključiti da je Joičiev humor pozitivan i uvek human dok je Nikolas Vinding Refn bio i ostao šampion ubitačnog sarkazma!
Japanski film Toad's Oil odlikuje lepršavost izvanredno ostvareni likovi ali svoj pravi vrhunac dostiže u završnoj sekvenci kompjuterskeanimacije koja rekapitulira temu filma a podseća na najdužu varijantu špice TV serije The Simpsons.
Debitantski film Lost Paradise in Tokio vešto balansira između humora i ozbiljnosti, zajedničkog života dva brata od kojih je stariji mentalno hendikepiran dok je prava tema filma pitanje usamljenosti i pronalaženje sopstvenog identiteta kod mladih japanaca.
Razočarenje dana bio je južnokorejski horor Posessed, film koji posle izuzetno atmosferičnog početka i šokova koji su pola sale dizali sa stolica, u preteranom zaplitanju naracije i vremenskim skokovima postaje samo naporan i dosadan.
Ipak loš utisak s kraja dana nije mogao da pokvari pretežno pozitivan utisak svih filmova koji su mu prethodili a na programu festivala je još puno filmova iz japanske i južnokorejske kinomatografije o kojima će tek biti pisano.
