Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2012, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza-2008: recidiv bez panike
13.10.2012. -
Dinamični oporavak svetske ekonomije se ne očekuje. Radosne perspektive su umazane neodređenošću. To je u suštini glavno što je rekla direktor Međunarodnog monteranog fonda Kristin Lagard uoči otvaranja godšnje sednice rukovodstva MMF i Svetske banke u Tokiju. Po ocenama učesnika manifestacije, izvešaj MMF o tekućem stanju svestske ekonomije sadrži pesimističke zaključke za tako ključne regione kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << što su SAD i Evropa. Istovremeno Eksperti nisu skloni da govore o skorom i neizbežnom recidivu svetske krize 2008. gdoine, mada je takva verovatnoća vrlo velika.
Nije teško pretpostaviti da rukovodioci MMF i Svetske banke, kao i većina normalnih ljudi, ne mogu da se odvoje od predosećanja novih globalnih neprijatnosti. Tim pre što neki zaključci analitičara, očigledno, ukazuju na mogućnost ponavljanja okolnosti više sile po uzoru na 2008. godinu.
Na primer, 2010. godine u SAD iz realne ekonomije bilo je u suštini uključeno 715 bilona dolara, izračunao je ekonomista i autor knjige Društvo kapitalista Eduard Kalas. Ovaj novac je bio i prometu i u prometu je do sada isključivo na tržištu sekundarnih finansijskih instrumenata - derivata – koji prestavljaju svojevrsni finansijski rulet. Nevolja je u tome što ako su do sada na tom tržištu igrali uglavnom privatni investitori i investicione kompanije, sada na derivative izlaze banke, stavljajući na udar sopstvene kapitale. U intervjuu za Glas Rusije Eduard Kalas je objasnio: Ako komercijalne banke ne bi učestvovale u toj igri, njen rezultat bi dirao samo one pojedine ljude ili organizacije koje tu igraju. Ali to je postalo sistemski problem: u slučaju neuspeha, gubitka, ralni novac se prosto izvodi iz njihove ekonomije. A on bi mogao da ode na investicije u obrazovni sistem, na remont puteva, u izgradnju, u vitalne sfere. Za sada je sitaucija u ekonomiji više ili manje stabilna, ljudi ulažu sredstva u finansijski oblak i novac ne odlazi dalje od džepova. Ali pošto su u to uvučene banke koje će morati da upravljaju i realnim i fiktivnim dolarima, situacija je žalosna.
Ljudi ili banke uvučene u ovu igru prave novac između sebe, smatra Eduard Kals. Finansijski sektor je bolestan, njegovi učesnici nisu uzeli u obzir iskustvo iz 2008. godine, već su naprotiv pogoršali fatalne greške.
Recidiv krize 2008. godine sasvim je moguć, ali narednih godina to se najverovatnije neće desiti, pretpostavio je u intervjuu za Glas Rusije direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin.
- Kriza 2008. godine je bila kriza američkog hipotekarnog sistema i piramide derivata, koju je u značajnoj meri on razorio. Kriza Južne Evrope bio je drugi talas krize, već je jasno da ova kriza neće izazvati ni krah evra, ni zone evra, ni EU, ni sveta u celini. Zato sada, ja msilim, treba pažljivo misliti šta se dešava u Kini. zato što za nekoliko godina rast kineske ekonomije može da padne još više. I kada ovaj rast dostigne recimo 5%, u samoj Kini će započeti ozbiljne, složene tendencije koje će udariti po čitavom svetu zato što danas Kina kao drži na svojim plećima svu svetsku privredu. Tako bi ja za sada gledao na Kinu.
Događaji iz 2008. su bili u značajnoj meri neočekivani, zato bukvalno svi koga su se oni ticali delovali su previše emocionalno, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije direktor grupe kompanija ALOR Sergej Hestanov.
- Sada sama činjenica da o krizi mnogo govore, razgovori se praktično ne prekidaju od 2008. godine, a ova sitaucija hotimice ili ne priprema ekonomske subjekte za moguće pogoršanje ekonomskih uslova. Zato najverovatnije izvesno usporavanje ekonomije će još postojati, ali ono neće imati tako oštar i panični karakter kao što je to bilo 2008. Zato što većina ekonomskih subjekata, bilo da su to građani, bilo da su to preduzeća, očekuju krizu i zato se bolje za nju pripremaju.
Drugim rečima, sama po sebi stalna opasnost od krize u izvesnoj meri čuva ekonomiju od naglih okolnosti više sile. Drugo je pitanje što je novac i roba supstanca sasvim realna, i kada u uslovima krize bude u deficitu, to nikoga ne može da obraduje.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
