Izvor: Politika, 30.Mar.2011, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljevo i poplave naša „Fukušima”
Pomisao na značaj boljeg organizovanja u raznim katastrofama pružaju nam slike iz dalekih japanskih gradova, ali i neka naša iskustva
Japanci su navikli da žive sa prirodnim katastrofama možda više nego iko drugi na svetu, pa i da se od njih štite. Ali ni Japanci ne mogu uvek da se takmiče sa ćudima prirode. Jedanaestog marta se ispostavilo da u svoje proračune nisu ugradili cunami. Iako im je poznato da je još 1960. godine, dakle pre izgradnje ,,Fukušime”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takav morski talas u Čileu dostigao visinu od 25 metara.
Iz tog jednog detalja proističe japanska drama nad kojom danas strahuje ceo svet, pa i Srbija, koja nema nuklearku, ali ih ima 18 u okruženju. Da se na nekoj od njih dogodi nešto poput udesa u ,,Fukušimi” da li postoji jasan scenario šta bismo mi preduzeli i kako bismo se ponašali? Iz priloga objavljenih u našoj seriji reklo bi se da su prve grube verzije takvog pretpostavljenog scenarija tek nedavno ispisane: 2009. usvojen je zakon o vanrednim situacijama, krajem prošle godine počela je sa radom agencija za nuklearnu sigurnost, formiran je mobilni sektor za vanredne situacije. U toku je i izrada planova zaštite i spasavanja, ali sve su to radnje koje bi nam, mora se priznati, malo pomogle u slučaju nekog ozbiljnijeg nuklearnog akcidenta. Nadležni su nas doduše uveravali da Ministarstvo zdravlja, MUP, Ministarstvo odbrane i nadležna regulatorna tela imaju razrađen način komunikacije čak i u slučaju nuklearne havarije u nekom našem susedstvu, ali očigledno je da i ovdašnja javnost, posle onoga što se desilo u Japanu, treba da traži punu informaciju o tome koliko smo zaista spremni na takve nesreće. Možda je zato vreme da odgovarajući skupštinski odbori zatraže od pomenutih regulatornih tela izveštaj o tome dokle smo stigli u organizovanju društva za razne vanredne situacije. I možda bi negde trebalo organizovati neke eksperimentalne situacije i „lažne uzbune” na terenu da bismo videli kako se stvarno u takvim situacijama ponašamo. I da bismo znali sa kakvom opremom i iskustvima raspolažemo, šta nam nedostaje itd.
Pomisao na značaj boljeg organizovanja u raznim katastrofama pružaju nam ovih dana slike iz dalekih japanskih gradova, ali i naša iskustva s prošlogodišnjim zemljotresom u Kraljevu i dugotrajnim poplavama širom Srbije. Zemljotres je pokazao i to da su ljudi koji su istrčali iz svojih kuća ostali bez bilo kakvih izvora informacija, pa se postavilo banalno pitanje čemu u takvim situacijama služe mobilni telefoni, a čemu stari megafoni. A i kako se kod nas zidaju kuće i da li država može da žmuri pred činjenicom da se u ovdašnjim seizmički trusnim područjima za izgradnju objekata ne koristi odgovarajuća armatura. Pomenuti su primeri Australije i SAD, gde su nadležne stručne ustanove propisale standarde gradnje u zavisnosti od stepena seizmičnosti. I naravno, tako su sačuvane mnoge kuće. Zašto i naši građevinski stručnjaci ne bi propisali standarde za podizanje kuća u ovdašnjim trusnim područjima i tako sprečili mnoga rušenja i stradanja ljudi?
Neko će reći da je nivo zaštite od prirodnih katastrofa u vezi sa materijalnim bogatstvom društva i da zato i kod nas i u svetu najviše strada sirotinja. I da poreklo naših poplava treba tražiti u činjenici da nam je potrebno 120 miliona evra da bismo podigli nove rečne nasipe. Ali neke poplave su ovde nastale i iz mnogo ,,jeftinijih” razloga, kada se ispostavilo da lokalni komunalci nisu čistili kanale.
Pouka japanske katastrofe, dakle, svodi se na potrebu za studioznim preispitivanjem svih naših iskustava sa nesrećama i katastrofama i na hitna poboljšanja rada mnogih službi koje su za to zadužene. Japanska katastrofa nam u stvari za tu pouku nije ni potrebna, dovoljne su nam naše poplave i zemljotresi. Nuklearni akcident u ,,Fukušimi” i problemi sa radioaktivnošću su, međutim, događaji iz kojih ćemo i mi u Srbiji, ali i svet u celini, tek morati da izvlačimo krupne pouke.
(Od sutra nova serija: Kad će Beograd, Zagreb i Sarajevo da napišu zajednički udžbenik istorije)
Branislav Radivojša
objavljeno: 30.03.2011.
Pogledaj vesti o: Japan, Cunami
