Izvor: Politika, 28.Apr.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Kozloduj” trenutno nije ozbiljna pretnja

Nezgoda u nuklearki označena nulom na sedmostepenoj skali

U strahu su velike oči, naročito posle teškog atomskog udesa u „Fukušimi” (Japan). Najnoviju zebnju u Srbiji izazvala je, međutim, uznemirujuća vest da je peti blok (reaktor) nuklearne elektrane Kozloduj u susednoj Bugarskoj privremeno isključen. Zašto?

Zato što su merni uređaji zabeležili povišenje zračenja (radijacija) u utorak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre podne, ali već popodne je (oko 18 sati), prema saopštenju nadležnih, sve dovedeno u red. Izmerena doza ispuštenog radioaktivnog gasa ksenona-133 iznosila je 0,05 milisiverta, što je desetostruko manje od dozvoljene godišnje (0,5).

I što je najvažnije: ništa od toga nije iscurelo u zaštitnu zgradu (kontejnment), u kojoj je pomenuti reaktor smešten. U toku je, inače, uobičajena godišnja provera stanja i popravka mogućih nedostataka (remont).

Ali razloga za strepnju, zaista, nema. Iz Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Srbije poručuju da je ova nezgoda na sedmostepenoj Međunarodnoj lestvici nuklearnih i radioloških događaja, ustanovljenoj 1990. godine, označena – nulom (0). Nije uočeno povećano zračenje izvan „zatvorene zone bloka 5, niti je došlo do ispuštanja radioaktivnih materija u životnu sredinu i zato nema razloga za zabrinutost”.

Prema rečima mr Milojka Kovačevića iz Instituta nuklearnih nauka „Vinča”, saopštenje iz Bugarske je prilično šturo, iako je očigledno da se pojačano ispuštanje zračenja dogodilo u petom reaktoru. Ukoliko se sudi na temelju obelodanjene količine (doza), to nije opasno.

Međutim, pomenutog stručnjaka tišti šta je uzrok tome. I on smatra da za Srbiju nema nikakve pretnje, iako je nuklearna elektrana stotinak kilometara u vazdušnoj liniji udaljena od naše granice s Bugarskom.

Kozlodujska nuklearka je minulih godina često osvanjivala u udarnim novostima i kod nas i u svetu. Povod za to bili su manji ili veći kvarovi, čak udesi koji su mogli da ostave teže posledice. Izgradnja prvog bloka (reaktor) započeta je 1970, a peti koji nas je sada malo uplašio, zavešen je 1987. godine.

Svih šest su sovjetske (ruske) izrade – reaktori hlađeni vodom pod pritiskom (VVER), s tim što su dva najnovija (peti i šesti) tehnološki i bezbednosno usavršeni. U međuvremenu su četiri po redosledu građenja zatvoreni 2007. godine iz bezbednosnih razloga, na zahtev Evropske unije, iako su dodatno poboljšani. Preostala dva imaju instalisanu snagu od po 1.000 megavata (ukupno 2.000), čime zadovoljavaju 34 odsto godišnje potrošnje električne energije u Bugarskoj.

Stanko Stojiljković

objavljeno: 29.04.2011

Nastavak na Politika...