Izvor: Vesti-online.com, 24.Apr.2013, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koreja tvrd orah
Za Koreju kažu da je jedna od pet strateški najvažnijih zemalja sveta. Bar je tako tvrdio pre jednog veka nemački poznavalac geopolitike, baron Hajnrih Haushofer. I danas se Kina, Rusija, Japan i SAD otimaju oko uticaja na ovo poluostrvo i pripadajuće mu teritorijalne vode. Nijedan rat u tom kutku sveta ne može bez velikih sila, a onaj vođen od 1950. do 1953. je ostao nedovršen, bez mirovnog ugovora, prigušen samo sporazumom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << o obustavi vatre.
Kriza je ponovo potpaljena u martu, kada su Amerikanci i njihovi štićenici iz Južne Koreje, započeli velike manevre na kojima su uvežbavali iskrcavanje na teritoriju Severne Koreje. Letovi upozorenja bombardera B-52 i B-2 iz baza u SAD sve do 30 km od granice Severne Koreje trebali su navodno da upozore vlasti u Pjongjangu da obustave svoj atomski program. Odgovor sa Severa bio je žešći nego obično, jer je mlađani Kim Džong Un žestoko uzvratio verbalnim pretnjama i naredbama da vojska može da napadne Ameriku.
Iza scene, Pentagon je pleo mrežu i "gurao" priču o novoj Korejskoj krizi. Pri tom je američki general sa 4 zvezdice - komandant južnokorejske vojske sa oko 600.000 soldata, a u rezervi ima i 28.500 američkih vojnika, u šta se ubraja i kompletna oklopna pešadijska divizija.
Dok su ratni doboši pojačavali tutanj, iz prikrajka je ovladao čudan obrt u glavama: U Severnoj Koreji tvrde da su oni "prava Koreja", a da su sunarodnici na jugu "američke marionete", u čemu su ih podržali čak i građani Južne Koreje izjavama da su "ponosni na atomski program" rođaka sa Severa.
Novi šef američke diplomatije Džon Keri požurio je odmah po ustoličenju u Peking da ubedi Kineze da smire svoje štićenike na Severu, znajući da oni nisu previše oduševljeni atomskim programom Pjongjanga. Međutim, Peking strepi od kraha dinastije Kim i preuzimanja Severa od strane SAD i Južne Koreje, jer bi se američke baze odmah preselile ka Mandžuriji i kineskoj granici na reci Jali koju su u Korejskom ratu odbranili šaljući 1,5 miliona vojnika.
Ovo primicanje Jenkija ni Rusima se ne sviđa, jer bi bili bar 200 kilometara bliže njihovom dalekoistočnom vojnom uporištu Vladivostoku. Možda će se ova najnovija Korejska kriza (bilo ih je i u vreme američkih predsednika Kartera i Klintona) zaustaviti na razmeni žestokih pretnji, bez pokretanja atomskih arsenala sa obe strane demilitarizovane zone. Ta zona je inače najtvrđi vojni bastion današnjeg sveta jer je Sever čuva sa 700.000 vojnika (i još 400.000 u rezervi), a na Jugu je podignuto čak 7 paralelnih linija odbrane - tenkovskih rovova, minskih polja i visokih zemljanih prepreka.
U prilog teze da će se plamen na Dalekom istoku postepeno ugasiti govori i procena stručnjaka da bi samo Amerikanci, u slučaju kopnene invazije na Severnu Koreju, tamo izgubili oko 250.000 ljudi. Do kakvog bi krvoprolića došlo najbolje svedoči jezik brojki: Sever ima duž granice oko 14.000 teških haubica i raketnih bacača, pa bi ka Jugu mogao da pošalje užas i kopnom se preko "spaljene zemlje" probije do Seula.
Reakcija Amerike bi bila strašna, jer bi oni brzo stekli nadmoć u vazduhu i potom bombama spržili svih 70 vojnih baza na Severu i uništili im sve komandne centre (koji nisu pod zemljom). Praktično bi Severnu Koreju izbrisali sa mape sveta, tvrde vojni stručnjaci. Za svet, a pogotovo za one koji bi u talasima ginuli u ovom užasnom ratnom krkljancu, bilo bi najbolje da se zaustavi dalje potpaljivanje krize. Ali se tu isprečio problem prestiža. Peking veruje da su u Pentagonu pokrenuli ovu "partiju pokera" samo da bi na Daleki istok prebacili nove vojne snage (Obamina strategija "azijske osovine"), a to potvrđuje hitno razmeštanje raketnih sistema na Aljasci i bazi na pacifičkom ostrvu Guam.
Nije lako ni mlađanom severnokorejskom lideru, jer bi mu uzmicanje u sopstvenom narodu narušilo ugled i probudilo masovno uverenje da se prepao Amerike, što bi u krajnjem scenariju moglo da mu izmakne tek dobijenu fotelju.
Nastavak na Vesti-online.com...
