Izvor: B92, 14.Jul.2012, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina i Indija - univerzitetske sile

Beograd -- Azija preuzima od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope primat u visokom obrazovanju. Očekuje se da će u 2020. godini 40 odsto diplomaca biti iz Kine i Indije.

Mapa obrazovanja ubrzano menja izgled.

Kao ogledalo ekonomske moći, univerziteti u Americi, zapadnoj Evropi, Japanu i Rusiji dominirali su prestižom u svetu posle Drugog svetskog rata. Ekonomski uzlet Azije, posebno Kine i Indije, ubrzano menja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ustaljeni poredak.

Do 2000. SAD i Kina su se izjednačile u broju diplomaca, a Indija je sustigla Japan. Do kraja prve decenije ovog veka četiri od deset studenata u svetu stizaće iz Kine i Indije, pišu "Novosti".

Predviđanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu navodi da će 40 odsto od preko 200 miliona diplomaca starih između 25 i 34 godine 2020. dolaziti iz te dve zemlje, od kojih svaka ima preko milijardu žitelja. Samo Kina će dati 29 odsto diplomaca 2010, petostruko više nego prethodne decenije, dok će iz Indije i SAD dolaziti 12 odnosno 11 odsto diplomaca.

"Građani SAD i EU činiće svega nešto više od trećine mladih akademski obrazovanih ljudi u članicama OECD i Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i onih u brzom usponu," navodi organizacija koja obuhvata 34 industrijski najrazvijenije zemlje sveta.

Kineski studenti visoko su plasirani na prestižnom testu OECD - "pisa" koji meri sposobnosti u čitanju, matematici, nauci. Andreas Šlajher, odgovoran za ovaj test, primećuje da su u Kini škole impresivne građevine, za razliku od Zapada gde su to obično tržni centri. Kulturne razlike, smatra on, odražavaju se i na razmišljanja studenata o načinu uspeha u školi. U SAD smatraju da je to "pitanje čiste sreće i talenta". U Evropi kažu da je to pitanje porodične tradicije. U Kini većina misli da uspeh zavisi samo od uloženog truda

Udeo SAD, doskora neprikosnovene univerzitetske sile, pao je sa 17 iz 2000. na 14 odsto u 2010, a očekuje se da će 2020. potonuti na 11. Ukoliko se ovaj trend nastavi, broj fakultetski obrazovanih ljudi starih od 25 do 34 godine, iz Argentine, Brazila, Kine, Indije, Indonezije, Rusije, Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike biće za gotovo 40 odsto viši nego broj onih iz svih zemalja OECD do 2020, primećuje portparol OECD Spenser Vilson. Brazil bi, kako se predviđa, mogao da ima više diplomaca od Nemačke, Turska više od Španije, Indonezija triput više nego Francuska.

Seoba znanja, uz ubrzan razvoj tehnologije, međutim, rađa ne samo novi svetski univerzitetski poredak, već menja i način studiranja. Dok Kina i Indija nezaustavljivo preuzimaju primat, ostaje činjenica da se ove, kao i druge zemlje koje daju sve veći broj diplomaca, oslanjaju na zapadne standarde, pa naučnici primećuju da je veliko pitanje da li će kineski stručnjaci uspeti da stvore nove modele.

U međuvremenu, američki univerziteti se trude da tehnologiju stave u službu privlačenja studenata. Ove jeseni, više od milion studenata učestvovaće u eksperimentu koji bi, kako se procenjuje, mogao da utiče na izmene u studiranju.

Učenje na daljinu nije novina, ali sada neki od najmoćnijih američkih univerziteta, kao što su Harvard i MIT, nude onlajn kurseve. Ova dva univerziteta su se povezala u projektu vrednom 60 miliona dolara, programom "Edeks" koji nudi interaktivne "virtuelne" kurseve dostupne korisnicima kompjutera u bilo kom delu sveta, bez naknade, prijemnih ispita, bar u ovoj, eksperimentalnoj, fazi.

Ulazak "teškaša" u arenu internet-studiranja mogao bi, primećuju stručnjaci, da znači prekretnicu. Za sada se prednost daje studiranju "oči u oči", ali pojava novih tehnoloških sredstava, kao i materijali za studiranje u digitalnoj formi, stvaraju ne samo izmenjenu geografiju visokog obrazovanja, već ga izmeštaju u "virtuelne sfere". Trend je izvestan, imajući u vidu da je, prema podacima OECD, od 1998. do 2008. zaposlenost u oblast nauke i tehnologije rasla bržim tempom u odnosu na ukupnu zaposlenost.

Nastavak na B92...

StudentskiRadio.com: Kina i Indija - nove univerzitetske sile