Izvor: Politika, 12.Apr.2011, 21:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina: Japanska nuklearna kriza nije Černobilj
PEKING – Kineska agencija za nuklearnu bezbednost je saopštila danas da radijacija koja izlazi iz japanske oštećene nuklearne centrale Fukušima ne predstavlja neposrednu opasnost po kineske građane, umanjujući tako paralele sa najvećom svetskom nuklearnom katastrofom u Černobilju.
Kinesko Ministarstvo za zaštitu okoline, koje takođe nadgleda i nuklearnu bezbednost, ipak je reklo da se „ne mogu ignorisati dugoročne posledice akcidenta u Fukušimi” i da će vlada nastaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa procenama posledica po teritoriju Kine i okolnih mora.
Bacanje radioaktivne vode iz Fukušime u okean „verovatno će imati određeni uticaj na život u moru”, navelo je ministarstvo u saopštenju objavljenom na sajtu, a preneo Rojters.
„Posledice po okolinu u našoj zemlji su bile male, s ekvivalentom od oko jedan odsto od posledica koje je nuklearni akcident u Černobilu imao na Kinu”, navelo je ministarstvo. Zbog toga „nema potrebe za uvođenjem zaštitnih mera”, zaključuje se u saopštenju.
Današnja ocena usledila je nakon što je Peking juče objavio telefonsku konverzaciju premijera Ven Điabaoa s japanskim kolegom Naoto Kanom. Kineski funkcioner je nastojao da pokaže da se ozbiljno shvata curenje radijacije iz Fukušime, ali i da se nastoji da se izbegne širenje paniku među kineskim stanovništvom.
„Kineska vlada i narod izražavaju svoju zabrinutost oko toga”, rekao je Ven Kanu.
Ministarstvo za zaštitu okoline objavilo je da je nivo radijacije iz Fukušime smanjen.
„Količina ispuštene radijacije je smanjena, i ima veoma malo radioaktivnih čestica koje su direktno nošene vetrom ka Kini”, rečeno je u saopštenju.
Juče je japanska Agencija za nuklearnu i industrijusku bezbednost (NISA) saopštila da je zbog ukupnog nivoa oslobođene radioaktivnosti stepen opasnosti oštećene nuklearne centrale Fukušima Daići podignut sa petog na najviši, sedmi nivo na međunarodnoj skali. Time je on izjednačen po težini sa najgorom svetskom nuklearnom nesrećom u Černobilju, 1986. godine.
IAEA: Nesreće u Fukušimi i Černobilu potpuno različite
BEČ – Situacija u kompleksu havarisane japanske atomske centrale Fukušima je „potpuno različita” od one u Černobilu pre 25 godina, iako su obe stavljene na isti, najviši nivo na skali nuklearnih i radioloških događaja, rečeno je danas u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Beču.
„Fukušima i Černobil su vrlo različiti”, rekao je novinarima šef odelenja za nuklearnu bezbednost u IAEA Denis Flori.
Japanske vlasti danas su krizu u atomskoj centrali Fukušima su proglasile nuklearnim incidentom sedmog stepena, na skali Ines Međunarodne agencije, čime je on izjednačen sa černobilskom katastrofom iz aprila 1986. godine.
Kao razlog za podizanje opasnosti s petog na sedmi, najviši stepen, navedeno je kumulativno curenje radijacije iz Fukušime jedan u vazduh, pijaću vodu, biljke i morsku vodu.
Flori je rekao da se radi o dve „potpuno različite nesreće” i da je nivo emisije radioaktivnosti iz Černobila bio znatno drugačiji.
On je istakao da je odluka o prelasku na nivo sedam, što predstavlja „nesreću velikih razmera” sa „znatnim uticajem na zdravlje i životnu sredinu”, u Japanu doneta na osnovu ukupnih radioaktivnih ispuštanja.
Prema japanskim vlastima to je do sada iznosilo 370.000 terabekerela, dok je u Černobilu to ispuštanje iznosilo 5,2 miliona terabekerela, rekao je Flori.
On je još rekao da su mehanizmi nesreće različiti, da je katastrofa u Černobilu izazvana ljudskom greškom i greškom u koncepciji dok je kriza u Fukušimi rezultat zemljotresa i cunamija potpuno neuobičajene jačine.
Snažna eksplozija u Černobilu, sa reaktorom koji radi, poslala je velike količine radioaktivnosti u atmosferu, dok su u Fukušimi reaktori bili isključeni i nije bilo eksplozije unutar sigurnosnog omotača.
Zvaničnik IAEA rekao je da japanske vlasti ne bi ništa drugačije radile da su ranije podigle nivo opasnosti na skali Ines.
Flori je dodao da situacija u Fukušimi ostaje vrlo ozbiljna ali da ima prvih znakova oporavka nekih funcija, na primer napajanja sistema hlađenja reaktora.
Beta-AFP, Tanjug
objavljeno: 12.04.2011
