Izvor: Sportski Žurnal, 14.Nov.2010, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KATANA: Gužva
PIŠE: Igor Jaglčić
Posle šarenila i teskobe, na red dolazi i priča o tokijskoj gužvi. Mislim da vam je sve jasno na ovu temu, ako se zna da u Tokiju živi 12 miliona ljudi i verovatno još nekoliko miliona svakog dana ovde dolazi radi posla.
Ipak, zbog tradicionalne discipline i ljubaznosti Japanaca i izuzetno kvalitetno uređenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << sistema saobraćaja u gradu, po pravilu nema zastoja, kašnjenja i nervoze. Već sam pričao i pisao kako Japanci postrojeni čekaju autobus ili voz, kako disciplinovano uvek ostavljaju desnu stranu na pokretnim stepenicama, za one kojima se više žuri. Nigde ne možete da čujete svađu, nema guranja, ni galame, pa ni nervoze, ma koliko se nekome žurilo. Jedini znak da im se zaista žuri je brzo hodanje, ili trčanje, ali su i u tim trenucima smireni, tihi i veoma ljubazni.
U takvom ambijentu, čak i u situacijama kada ste sigurni da ćete ostati zaglavljeni i čekati jako dugo, na iznenađujuće brz i efikasan način pronađe se rešenje. Ako vam u Diznilendu kažu da se red čeka 40, ili 70 minuta, budite sigurni da nisu pogrešili.
Redovi vas u prvom momentu obeshrabre, ali nijednog trenutka ne pomislite da se negde ubacite „preko reda“. Poput svih ostalih, stanete na samo začelje i onda prisustvujete času kulture i lepog ponašanja Japanaca, ali i njihove efikasne organizacije.
Putanja kretanja je oivičena plastičnim čunjevima, povezanim plastičnim lancima (lanci i čunjevi od plastike su mi u prvi mah bili čudni, ali sam se ubrzo uverio koliko su praktični, jer se lako pomeraju, kada treba promeniti putanju kretanja reda). Svuda okolo stoje „šerifi“ – uniformisani momci i devojke sa voki tokijima, koji poput saobraćajaca otvaraju i zatvaraju prolaz i usmeravaju kretanje reda. Nazvao sam ih šerifima, jer svi imaju veliku zvezdu na svojim prsima na kojoj, valjda pod uticajem vestern filmova.
I opet je u prvom planu visok moral i disciplina Japanaca, jer svi oni poštuju plastične lance, kao ograničenja i svi slušaju „šerife“. Nema, kao kod nas, „mudraca“ i „mangupa“, onih, što ih mi zovemo snalažljivim, a nema ni prolaza preko veze, na osnovu poznanstva sa „šerifom“, ili onim ko radi na ulazu. Niko o tome ovde ne razmišlja, osim nas, bar jednom na svakih 5 minuta.
Pogledaj vesti o: Japan
Nastavak na Sportski Žurnal...
