Izvor: RTS, 25.Jan.2022, 20:00
Jeftine kalorije slaba tačka japanske ekonomije
Epidemija novog koronavirusa dovela je do poremećaja u međunarodnoj trgovini prehrambenim artiklima koji su ozbiljno zabrinuli ekonomiste i političare u Japanu, jer se ta država za zadovoljavanje potreba za hranom u izuzetno velikoj meri oslanja na uvoz.
Epidemija kovida 19 ima brojne i dalekosežne ekonomske posledice. I dok se uglavnom govori o njenom udaru na avionski saobraćaj, transport robe i turizam, u dalekoistočnoj carevini ona je probudila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << anksioznost i u vezi sa snabdevanjem hranom.
I to ne samo zbog opasnosti koja trenutno širom sveta preti od inflacije prouzrokovane ubrizgavanjem velikih količina novca radi održavanja ekonomskih aktivnosti i pospešivanja potrošnje.
Naime, stručnjaci u Japanu upozoravaju na činjenicu da je dvadesetak zemalja sveta tokom epidemije ograničilo izvoz hrane inostranstvu.
Za pacifičku ostrvsku državu to je razlog za brigu jer, izraženo u kalorijama, njeni poljoprivrednici i prehrambrena industrija proizvode samo 37 odsto hrane koja se u njoj konzumira. To znači da se preko 60 posto prehrambenih proizvoda koje troši stanovništvo u Japanu nabavlja u inostranstvu. Treba napomenuti da je isti parametar početkom osamdesetih iznosio oko 75 posto.
Italija zauzima sve veći udeo na tržištu Japan najviše hrane uvozi iz Kine, Tajlanda, Južne Koreje, SAD i Australije, a poslednjih godina sve veći udeo na njegovom tržištu ima i Italija.
Postojbina samuraja je ukupno četvrti najveći uvoznik hrane na planeti, a u prošlosti je u više navrata zauzimala prvo mesto na svetskoj listi uvoznika mesa. U 2018. godini, na primer, Zemlja izlazećeg sunca je u inostranstvu pazarila hranu vrednu čak 52 milijarde američkih dolara.
S obzirom na to da je Tokio nedavno potpisao međunarodni sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama azijskopacifičkog regiona (izuzev SAD), koji podrazumeva osetno smanjenje carina i ukidanje kvota za uvoz, očekuje se da će upliv hrane stranog porekla dalje osetno porasti, posebno iz Australije, Kanade i Meksika.
Bezbednosno gledano za Japan je to vrlo teška situacija, pogotovo u uslovima povišene vojne i političke zategnutosti kakva sada vlada, jer bi eventualni rat na Tajvanu ili u Južnom kineskom moru mogao da, sigurno kratkoročno, a moguće i na duži rok, prouzrokuje ozbiljne poremećaje u snabdevanju hranom.
Ovo stoga što bi takav sukob podrazumevao prekid trgovinskih veza sa Kinom, a možda i teškoće u doturanju prehrambenih proizvoda i sirovina iz zemalja kao što su Tajland i Vijetnam.
Drastično smanjenje stanovništva koje se bavi poljoprivredomJasno je da uspostavljanje proizvodnje većih količina hrane radi rešavanja problema nestašica zahteva vreme i resurse i nije jednostavno kao što je, na primer, povećati proizvodnju hirurških maski ili špriceva. Pogotovo ako se ima u vidu da su problemi zbog kojih Japan ima nisku stopu samodovoljnosti u proizvodnji hrane duboki i uključuju geografske i demografske faktore.
Kao pretežno planinska zemlja, s relativno malo obradive površine, koja je pri tom i rascepkana, što onemogućuje veću primenu poljoprivrednih mašina kao što su kombajni, Japan nije u stanju da ostvari efikasnu i jeftinu proizvodnju žitarica i drugih kultura kakva je moguća, recimo, u Severnoj Americi.
Dalje, stanovništvo koje se bavi poljoprivredom u Japanu se poslednjih godina drastično smanjuje – u drugom desetleću ovog veka ono je palo sa dva miliona u 2010. na oko 1,36 u 2020. Ono, takođe, brzo stari – procenjuje se da će u 2025. oko 70 posto poljoprivrednika u Japanu imati 65 ili više godina života. Štaviše i zemljište koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju je palo sa 5,8 miliona hektara u 1970. na 4,4 miliona u 2019.
Hrana proizvedena u Japanu je zbog visokih troškova proizvodnje skupa u poređenju sa zemljama severnoameričkog kontinenta ili Kinom, koje zbog velike populacije ili konstantnog priliva imigranata, praktično na raspolaganju imaju i gotovo neograničenu količinu jeftine radne snage.
Epidemija donekle poboljšala situacijuPoljoprivrednici u Japanu, gde je čak 30 odsto stanovništva starije od 65 godina, zato su prisiljeni da se posvete usavršavanju kvaliteta svojih proizvoda i brojnim inovacijama u osmišljavanju prehrambrenih produkata i u marketingu.
U borbi da visokim kvalitetom nadmaše jeftine strane proizvode i tako opstanu na zahtevnom domaćem tržištu japanski poljoprivrednici se, međutim, izlažu većem ekonomskom riziku u smislu da se njihovi artikli usled toga svrstavaju u luksuznu kategoriju, što ih onda čini posebno osetljivim na pad standarda i potrošnje stanovništva.
Poslednjih godina japanska prehrambena industrija nastoji da ublaži problem smanjivanja radne snage u poljoprivrednom sektoru i visokih nadnica domaćih radnika, koje poskupljuje proizvodnju i japanske prehrambene artikle čine po ceni manje kompetitivnim u poređenju s uvoznim artiklima, uvozom strane niskokvalifikovane radne snage, uglavnom iz zemalja jugoistočne Azije, naročito iz Vijetnama.
Epidemija novog koronavirusa donekle je poboljšala situaciju u tom pogledu, jer je podstakla jedan broj mladih da se iz velikih gradova ophrvanih problemom brzog širenja zaraze presele u unutrašnjost i posvete životu na selu.
Uprkos tome, u celini gledano, poremećaji koje je izazvala, kao što su poskupljenje troškova uvoza ili uzdržavanje stanovništva od veće potrošnje zbog neizvesnosti u vezi s poslom, produbili su zabrinutost ekonomskih planera u Japanu jer su nanovo ukazali na slabosti te države kada je u pitanju sigurnost u snabdevanju hranom.
.jpg)
